Зборник радова

одваја се висећи канал који преставља старнју фазу у еволуцији јаме. Тераса на 112 m је издужена н има правац пружања северозапад-југоисток. Засута је нанетим материјалом л кречњачком дробнном коју су Лlештанп убацили проверавајући дубину јаме. Тераса на 112-ом m преставл>а део нагнутог пећннског канала који се пружа од јутоистока ка северозападу и дели јаму на два дела. Пећински канал је нагнут у унутрашњост кречњачке масе под углом 39’ и широк је 5 m а висина таванице 3 m. На северозпааду од терасе се пружа 35 m. Овај део пећинског канала је обложен калцнхом и пресгавља уједно најлепшн део јаме. Преграђен је калцитним салпвом. Од терасе ка југозападу, преко две каскаде, спушта се пећинскн канал до другог дела јаме. Каскаде су дубоке 7 н 2,5 m. Овај део пећинског канала дугачак је 11 m, ширина му је sm, а висина таванице се креће од 6 до 17 m. Дно је засуто кречњачком дробином и нанетом глином. Зидови су ижљебљени и испуцали. Укупна дужина пећинског канала је 65 m. Од пећинског канала, у дубину кречњачке iiace спушта се друт јамскн канал. Дубина овог вертикалног канала до мале терасе је 35 m, а пшрина му је 5,5 m. И у овом делу зидови јамског канала су углачани н вертикално ижљебљени корозивним дејством воде. Јамски канал је настао дуж дијаклазе која има правац пружања север-југ, те mia епипсаст облик. Од терасе широке 1 m, јамски канал се спушта под углом од 46° до језера које се налази на дну јаме. Језеро је округло пречника око 7 ш а дубина му је око 17 m. Изнад језера се уздиже вертикалм камин непознате висине из кога у време велшшх киша дотнче знатна количина воде. На супротном зиду пзнад језера се налазе три отвора која највероватније престављају споредне канале који дренирају воду са поврилше. Фосилнп канал на 105-о.м m се пружа изнад пећинског канала ка другом делу јаме. Дугачак је 45 m. Он се преко 4 вертикална шахта спаја са пећинским каиало.м и преставља старију фазу у развоју јаме. Внсинска разлика од улаза у јаму до језера износи 183 ш, што уједно преставља и дубину јаме. МОРФОГЕНЕЗА ЈАМЕ Драгов понор спада у сложен тип и то ступњевите јаме. Изграђен је од понирућих кишница п снежница дуж система пукотина у кречњачкој маси. Пукотине су имале различпт правац пружања и различпту нагнутост што je пресудно утпцало на савремени изглед јаме. Постанак и еволуција ја.ме се не може одвојено посматратн од еволуције крашког процеса Лелићког карста, јер настанак и еволуцнја Драговог понора је само део једног општег процеса који се одиграо а и данас траје у овој области. Са повлачењем неогеног језера, под којим се налазнла ова област ожнвљава флувпјална и денудациона ерознја. Доспевши до кречњачке подлоге настаје процес скаршћнвања палеотокова чије се воде селе у крашко подзе.мље чи.ме ожпвљава унутрашња ерозија. Највероватније је то и време почетка стварања јамских канала Драговог понора. Y време док крашки процес ннје дубоко продро у дубнну кречњачке .масе, циркула-