Зборник радова

Доњотријаски кречњаци захватају мању површину и јављају се јужно и југоисточно од Ваљева. Ови кречњаци немају већи значај за крашки процес јер су незнатне моћности. Кредни кречњаци су најзаступљенији у источним деловима области и то углавном кречњаци горње креде, гасовске фације. Значајни су за овај рад јер се у њима развила Велика Врбничка пећина. Достижу знатну моћност што је имало значаја за крашкн процес у ово.м делу области који је у овојој еволуцији далеко одмакао. Y подини кречњачке масе леже верфенски шкриљци и нагнути су ка југу и југоистоку. Овакво нагнути верфенски шкриљци, заједно са неогеним седиментима који на северу чине границу Бачевачке крашке области и представљају загат, имају пресудан значај за унутрашњу хидрографију и формирање сталне хидрографске зоне, а самим тим н за дубину крашког процеса. Пошто је Бачевачка крашка област углавном прекривена танким пеоковитоглиновитим слојем можемо га сврстати у мерокрас. Тектонска структура бачевачке крашке области је доста сложена и најизразитија је у источним деловима. Y овом делу обласги извршенн су интензнвни поремећаји н раседања те је област јако поре.мећена. Раседне линије имају правац пружања исток-запад и југоистосеверозапад. Знатан број раседа н пукотина условио је стварање већег броја пећина и јама. МОРФОЛОШКЕ И МОРФОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЕНИНЕ Велика Врбничка пећина спада у тип простих, неразгранатнх пећина. Састоји се из једног релативно уског пећинског канала који меандрира ка југозападу у унутрашњост кречњачке масе. Дужина пећннског канала је 190 m а линија која спаја почетак и крај пећине је дугачка 174 m те се може рећи да пећина има слабу развијеност. Ybb3 у пеђину је престављен засвођеним порталсш ширине 7 а висине 3 m. Од самог улаза на леву страну, преко каскаде високе 1,4 m уздиже се споредни канал који води ка топографској површини кречњачке лшсе. Уздиже се под углом од 40°. Дугачак је 15 m а шнрок око 2 ш. Дно канала је засуто нанетом глином. Од улаза ка западу до полигоне тачке 1. пружа се главни пећннски канал на дужини ад 23 m. Ширина му се од улаза до 23-ег m оужава на 4,8 m. Висина таванице опада од улаза до 23-ег m на 1 m. Дно пећинског канала је хорнзонтално и засуто нанетом глином која је јако раскал>ана. Зидови канала су на овом делу пећине без калцитних излучевина и углачани ерозившш дејством воде. Од полигоне тачке 1. до полигоне тачке 6. пећински канал се пружа ка југозападу на дужини од 39 m. И у овом делу, пећински канал наставља да се сужава да је на 58-ом m укупне дужине широк само 0,4 m, што уједно предсхавља најужн део пећине. Виснна таванице је на различитим дуживама различнта. Најнижа је на сифонском оужењу, које је периодично испуњено водом, и износн само 0,2 m. Сифонско сужење се налази на 53-ем m укупне дужине пећинског канала. Од сифонског сужења висина таванице расте и на 62-ом m укупне дужнне пећинског канала из-