Зборник радова
тално. Од полигоне тачке 30. јавља се сталан водени ток који понире у два мања понора на полигоним тачкама 30. и 31. И у овом делу пећинског канала нема пећинског накита. Од полигоне тачке 31. па до краја претходног дела пећине, пећински канал се пружа на дужини од 9 m ка јутозападу, где се сужава на 0,3 ш. Внсина таванице опада скоро до воде. ХИДРОЛОШКЕ И МИКРОКЛИМЛТСКЕ КАРЛКТЕРИСТИКЕ Велика Врбннчка пећина припада типу влажних пећина, јер кроз један њен део протиче сталан водени ток док се кроз остали део пећине јавља повременн. По своји.м физичким особинама вода у пећинском току је идентична са осталим водама карста, без боје је, мириса и укуса. Вода је благо замућена јер у себи садржи нерастворљиве глинене честице. Y време великих кнша или пак наглог топљења снега, када воде набујају и два хмала понора унутар пећине не могу да приме сву воде долази до њеног ујезеравања испред истих. Нарастјући вода почиње да се прелива преко глинених наслага иза понора у главном пећинском каналу, те почиње да тече дуж целог пећинског канала. Издашност воденог тока није мерена.
МОРФОГЕНЕЗА ПЕГШНЕ Велика Врбвичка пећина је изграђена хемијском и механичком ерозијом воденог хока, који је протидао кроз пећинске канале. Како постанак, тако ни еволуцију пећине не можемо посматрати одвојено од еволуције Бачевачке крашке области. Током неогена Бачевачка крашка област је била захваћена језерском површинохм. После повлачења неогеног језера оживљава флувијална ерозија и денудација. Доопевши до кречњачке подлоге, флувијална ерозија и денундација је есхуммрала старе површинске крашке одлике н обновила крашки процес који је у неогену био прекинут траисгресијол;. Да је посхојала крашка ерозија хоком палеогена похврђују неогени седи.менти нађени око Пријездића и Жабара. Површински хотсови посхепено бивају савладани и селе се у кречњачко подзехмље ожхlвљавајући крашки лроцес који посхаје доминанхан у схварању рељефа ове обласхи. Морфолошка еволуција Велике Врбничке пећине везана је искључиво за деловање крашке ерозије. V првој фази схварања пећинског канупа, док су воде хекле кроз иницијалне пукохине, до.минантну улогу је имала хемијска ерозија. Воде богаге угљеном киселином су расхварале карбонахе, односиле их и на хај начин вршиле проширивање пукохинског
Мерење је извршено 29. новембра 1983.
29
Температура Релативна влажност На улазу у пећину 4°С 67% На полигоној тачки 2. rc 79%