Зборник радова

СПЕОЛОШКИ ОГРАНАК АСАК-а ЈАМА У ВЕЛИКОМ ИГРИШТУ

Јама y Великом Игришту се налази на око 20 km исхочно од Параћина, на Јужном Кучају. До ње се најлакше долази путем од Параћина ка Зајечару, где се на превоју Чесхобродице одваја макадамски пут код Страже. Овим путем се иде око 11 km да би се дошло до исхочног обода Великог Игришта. Јама се први пут у литератури помиње од стране Ј. Цвијића (1893. год.), где је он опиоује као „јаму која има улаз од 20 cm. али се наставља у пећине дубине 50 m. у којој има воде.” Каснијих исграживања, колико је познато, није било све до истраживања која је вршио Академски спелеолошко алпинистички клуб из Београда током 1985. год. Ведико Hrpinnxe, у коме је развијена јама, је део просторне карстне површи Беле Воде (Ј. Петровић, 1970. год.) и налази се у њеном северозападном делу. То је пространа карстна депресија издужена правцем запад-исток у дужини од 1,5 km, док јој је просечна ширина око 1 km. Ова депресија има карактеристичне увале које је са северозапада и југа отворена ка напушхеним долинама (изворишним) река Црнице и Црног Тимока (односно Гарској Падини). Према Црници, увала Велшсо Игришхе и.ма конхинуиран нагиб, док се према Гарској Падини јавља преседлина висине 18 m. Северни и исхочни обим увале чине Копривнио брдо а југозападни Голи Врх, са висинама од око 900 m. Дно увале је формирано на висини од 770 m. и гусхо прекривено врхачама, чији број изноои 33 по knr. Врхаче су декамехарских димензија са дубинама од 10 до 30 m. На деловима између врхача се јављају шкрапе које су запуњене растресихим махеријалом. Тера-роса се јавља само местимично и условљава појаву повремепих локви. Врхаче су левкасхе, карличасхе и бунарасхе и најчешће аснмехричне. Та асимехричносх врхача је условљена нагибо.м слојева, који падају ка југозападу под углом од око 90° хе су схога североисхочне схране врхача схрмије. Западни део карсхне површи Беле Воде нзграђују барем-аихски ( К, 2 3 ) кречњаци Кучајске аихиклинале преко којнх су у западно.м делу навучени пермски црвени пешчари. Овај део херена је изузехно хектонски поремећен бројним раседима и сисхемима пукохина пружања северозапад-југоисхок и југозапад-североисхок, које су омогућиле схварање јаме. Овакви геолошки и хекхонски односи су условили веома сложену морфологију и хидрогеолошку еволуцију Великог Игришха и каракхерисхике карсхне површи у целиии.