Зборник радова

гледа као мртва и нико је не може прооудити. Yjyrpy, пре изласка сунпа, душа се опет враћа у њено тело. Смрт је коначан одлазак. дуже из тела. Постоји веровање да особама које су ггуно грешне ђаволи чакијом чупају душу. Зоог тога кад неко умире, па се чује како му нешто ггуца у прсима, каже се да му то ђаволи ваде душу. За разлику од грешника, праведним особама Св. Аранђео помаже да им душа лакше изађе на тај начин што им испод носа потури поморанџу или јабуку. После изласка нз тела душа се на земљи задржава четрдесет дана. За то време она у облику лептирице лети око куће. После тог периода душа одлази у пакао илн рај, у завионости од тога да ли је био грешан или није. Тепшћ Радојко из Врагочанице каже да човек када умре прелази преко једног моста, испод кога се налази кључала вода. Грешне особе нису у стању да прећу преко моста и обавезно падају у воду, док остале прелазе и долазе на другу страну где се налази рај. Тамо се налазе огро мне синије са мноштво цвећа и велнком количином хране, коју нико не једе, али која ипак ту стоји. Особе рођене у перноду од Ускрса до Тројица ће сигурно ићи у рај. Народна веровања о уроку Урочница постаје дете рођено у кошуљици или дете које је мајка „предојила” (престала да га доји, а затим после извеоног времена наставила поново да га доји). Тешић Радојко из Врагочанице нам је река.о да дехе које се роди у кошуљици може постати урокљиво, али само ако му мајка сачува кошуљицу до двадесете годхше и тад му је преда. Уколико мајка баци кошул>ицу дете ће умрети у двадесетој години. Значи, мајка је та која ће одлучити да ли ће дете кад наврши двадесет година или умрети или постати урокљиво. Y Врагочавици су нам рекли да се жене и мушкарци, који имају способност да урекну, могу пршознатн по црвеним и дебелим капцима. . Уроку оу најподложнија деца такозване „слатке крви” тј. веома напредна и здрава деца. Жена урокљивих очију кад видп такво дете обично се страшно зачуди што је оно тако лепо и напредно и на тај начин ra урекне. Због тога, да би дете заштитили од урока, обично га нагараве по лицу, како би изгледало ружније. Урокљива лсена може да урекне не само децу већ и старије особе, па чак и стсжу. Људи су на разноразне начине покушавали да се заштите од урока: најбоља заштита против урока је амајлија, која се носи око врата шш појаса, а направљена је од сушене кошуљице стављене у „шиватак 1 ' чисту крпу, добра заштита од урока су и глоговина и бели лук, који се такође могу нооити око врата или појаса, девојке су у плетенице стављале Iмало глоговине, кад би кренули негде иа дужи пут људи би превртали блузу или чарапу, кад би пролазили поред особе за коју мисле да је урокљива, људи би се ухватили за дугме, стоци су око рогова стављали бели лук или везали црвени конац.

55