Зборник радова

На 413-ом m пећинског канала, у десном бочном зиду, јавња се изразита пећинска галерија. Почиње одсеком високим 4,8 m. Дугачка је 10 m а широка 3 m. Другу половину галерије сачињава мало језеро. Галерија је прекривена дебелим слојем јако раскаљане глине, која држи воду и недозвољава јој да отекне. Највероватније се изнад галерије, на површини, налази вртача испод које је пукотина у кречњачкој маси. Воде које цуре кроз пукотину су хемијском ерозијом формирале галерију, и снабдевају језерце водом. Зидовн галерије су избраздани водом која цури. Од 395-ог m, где се завршава дворана, до 457-ог m пећински канал се постепено сужава, и на 457-ом m је широк 1 m. Висина таванице такође опада. Најнижа је на 449-ом m, 0,8 m. У овом делу пећине нема пећинског накита. Дно пећине је испрано и избраздано абразионом ерозијом воде. На 457-ом m се налази водена локва. Од локве пећински канал се проширује на 3 m. Висина таванице такође расте на 3 m. У овом делу пећински канал је засвођен и подсећа на вештачки прокопан тунел. На 487-ом m, иза наглог сужења, канал се спушта преко каскаде дубоке 3 m и опет проширује на 3,2 m. Након 4 оштра меандра пећински канал се завршава сифонским језером. Језеро је широко 5 а дубоко 3 m. Изнад језера се уздиже вертикално оџак. У крајњем делу пећине зидови су изглачани абразионом ерозијом воденог тока. Пећински накит није успео да се формира. ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Кроз пећину протиче периоднчан водени ток. Интензитет воденог тока зависи од атмосферског талога. Прокапне воде су врло интензивне. Од прокапних вода и воде која се цеди са зпда, у пећини је настало мало језерце. МИКРОКЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТНКЕ Ако се искључи дворана на најнижем понорском каналу, температура у пећини је релативно висока. Креће се од 10-11°С. Овако високу температуру за праву пећнну су изазвале органске материје које се распадају у пећнни. Њих вода обилато уноси споља. Релативна влажност целом дужином пећине је 92%. БИОСПЕЛЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Фауна пећнне није детаљније истраживана, нити су нађене врсте тачно одређене тако да се у овом приказу користимо фамилијом као најнижом систематском категоријом. Живи свет у њој има све услове за нормалан, несметан развој, јер до скора обај објект ннје узнемираван посетом човека. Ово је условнло да се она оформи као засебан, функционалан еко систем. Међутим биоценоза Понаре у многоме завнси од спољашње средине, тј. од речице која увире у њу (у периоду великих киша) доносећи органске материје и семе биљака које етнолиране покушавају изнићи у условима потпуног одсуства светлостн. За разлику од корнофита гљиве развијају своја дуга плодоносна тела на костима угинулих жнвотиња снажно причвршћене хифама из њих. Улазни део пећине је ближи површини тла те су температурне осцилације веће него на већој дубини што се огледа у мањем присуству живог света. Ту су ретки представници редова: Phalangida, Araneina i pođreda Lokustida.