Зборник радова

обилази око једног стуба тако да има два пролаза даље. На 34-ом метру пећински канал се шири и достиже ширину од 5 метара и висину од 3 метра. На 4,5 m од тачке 9са леве стране налази се споредни канал дужине 11 метара. На 46-ом метру канал се још више шири и пружа се под азимутом од 335 степени. Ширина канала се креће од 4-6 метара а висина до 5 метара. На 5,5 m од тачке 10 налази се великн камени блок 2 х 3 m и стоји на средини канала. На 59-ом метру канала налази се доста одроњеног камења и глине и канал се пружа под азимутом од 0 степени и широк је од 5-7 а висок од 2,5-5 m. На 66-ом метру пећине почиње вода односно водени ток који тече кроз пећину. Ту се канал сужава на 1,5 m и вода је свом ширином канала. Дубина воде је до 30 cm. На 69,5-ом метру канала са леве стране налази се понор пећинског потока. До понора се може доћи са друге стране кроз споредни канал који се налази на 4-ом метру од тачке 13. Понор полако прима воду јер је мала висинска разлика између понора и извора пећинског потока. По влажној глини и песку може се предпоставити да кад су велике воде понор не може да прими сву воду па се онда ствара акумулација воде и ниво порасте и до 1 m. Даље пећински канал наставља под азимутом од 350 степени и ширина канала је од 3-5 метара а висина достиже и до 8 метара. На 84-ом метру налази се одсек висине 1 m низ који се слива вода. На 90-ом метру пећине почиње језеро дубине од 20-70 cm. На 103-ем метру језеро заузима целу ширину канала и ту је уједно и најдубље. На 109-ом метру се налази извор пећинског потока. Кроз извор се не може даље без ронилачке опреме. Одатле пећински канал наставља под азимуто.м од 260 степени и успоном од 40 степени. Ту се налази тачка 17 и од ње почиње оџак који прелази у пукотину која се сужава и то је крај главног канала. Његова дужина без споредних канала износи 114,7 метара. Споредни канал се пружа од улаза према северу и северо-западу. То је десни крак пећине и највероватније стари (фосилни) изворишни канал, што доказује и легенда да је некад врело било на излазу споредног канала односно код тачке 0-10. Канал почиње са великим успоном од.32 степена да би после тачке 0-1 прешао у нагиб од -26 степени. Канал је овде широк 1,6 метара а са десне стране се одваја споредни канал који се спаја са тачком 0-2 у претходном каналу. На том каналу после 6 метара постоји вертикални одсек од 4 метра. Из те дворане уским пролазом се долази до тачке 0-4 која се налази у највећој дворани овог канала. То је уједно и 25. метар овог канала. Ту се налази оџак који се највероватније спаја са каналом који се одваја од тачке 6 главног канала. Оџак се налази под азимутом од 205 степени и успоном од 52 степена. Због узаног канала није се могла утврдити повезаност истих. На 29,3-ем метру или код тачке 0-5 канал се грана на 3 правца и то један дужине 6 метара под азимутом од 0 степени, други дужине 14,5 метара правца северо-исток-север. Канал се сужава на 20 cm тако да се даље није могло истраживати. Трећи правац иде под азимутом од 165 степени до 35,3 m. Ту се канали спајају једним стрмим пролазсчм (тачке 0-6 и 0-2). Канал наставља даље и доста се сужава тако да прелази у пукотину све до тачке 0-9. На 45-ом метру са десне стране налазе се 2-3 понора који се после једног метра сужавају. На 47,6-ом метру појављује се понор дубине 10 метара који је доста узан. Изнад њега је одсек 1 m и после дужине од 3,7 ш канал излази напоље где је по легенди некада био извор. Код тачке 0-9 одваја се један канал под азимутом од 25 степени и ширине 0,3 rn и висине 0,5 rn. После 3 метра налазн се вертикални одсек дубине 1,5 m и ту се канал шири. Ту ширину задржава до самог краја. Канал је иначе доста обрушен и има доста камених блокова који су се одвалили са таванице и зидова. На самом крају налази се мали понор од 2 m и испод њега канал мења правац тако да долази под први канал и ту се завршава. Има доста коралног накита тако да је тешко проходан. Канал је дугачак 22,4 rn и назван је контра-канал.

31