Зборник радова

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРИВРЕДА ПОДРУЧЈА ВУЈИНОВАЧЕ

Овај део Ваљевских планина, који је истражен, обухвата села Вујиновачу, Ребељ и Мијачи. Прекривен је многобројним пашњацима, ливадама, кукурузним и пшеничним пољима, четинарским и буковим шумама испресецаним хладним изворима, који се у подножју планина спајају у реку Јабланицу. Због оваквог терена становништво се углавном бави земљорадњом, сточарством и воћарством. Механизација је слабије заступљена, јер се сво расположиво земљиште налази на косинама, које обрађује воловска запрега, срп, коса и по која фреза. Неразвијеност овог предела је последица забачености и неприступачности савремених средстава. Због тога, све више младих напуштају родни крај и одлазе у развијене градове као што су; Ваљево, Београд, Ужице, Лозница и друге. У домаћинству остаје двоје до троје старијег особља, који нису у могућности да обраде у целини земљиште које поседују. О томе нам говори средња старост становништва, која се креће од 55-60 година. ЗЕМЉОРАДЊА - РАТАРСТВО Културе које најбоље успевају у овом крају су: „муруз" (кукуруз), пшеница, зоб, као и индустријске биљке конопља и ћетен. КУКУРУЗ На њивама се сеје бели и жути кукуруз. Бели се другачије назива „осмак", јер га има осам врста. У домаћинству се користи више од жутог, нарочито за проју. Жути је хибридни кукуруз „коњар,, и мање се користи због непогодности земљишта (земља је 6-7 класе). Берба кукуруза се зове „комушање” и то представља одвајање клипа од комуше, то јест листа који се користи за исхрану стоке. Чува се у чардацима и тамо се суши. Шаша се још на њиви одваја, и повезује у снопове. Ти снопови се касније слажу у тзв. „купе”.

* Податке прикупили и обрадили учесници етнолошке ПА „Јабланица ’87”: Н Ђокић, Н. Радојковић, С. Илић и В. Божанић.

45