Зборник радова
и интерес за градњу вила на њима нагло је порастао. Само 1940. године купљено је 40 плацева за градњу. После рата интерес за Дивчибаре поново расте. Данас су Дивчибаре урбанизовано подручје које претн да угрози и оно мало прнродне лепоте што Је остало на Маљену. Проблематика истраживања Појачана урбанизација и развој туризма доводе до бројних промена. Дннамика тих промена одвија се таквом брзином да се оне не региструју правовремено, што касније изазива многе потешкоће. Примера ради, последње топографске карте које су за Дивчибаре рађене 1969. године, нису меродаван показатељ стања данас после 24 године. Због застарелости и неефикасности карте, а ради ефикаснијег истраживања, али и увида у тренутно стање подручја, географска група Дll Владимнр Мандић - Манда” је у оквиру "Истраживачког лета 93” извршила актуелизадију топографске карте Дивчибара. На истражнвању су у теренском делу учествовали: Трнавац Душида, Ристић Александар, Радојнчић Владимир, Шибалић Ђорђе, Симић Иван, Кисељчић Жељко, Радовановић Горан, Трнавац Душко, Матић Влада. Јовичнћ Снежана, Јовичић Маја, Орловић Милан, Орловић Мирко, Адамовић Небојша, Радаковић Марко, Трнавац Владо. Предмет истраживања били су сви природни и изграђени објекти у датом топографском подручју. Задаци истражнвања били су: - израда нове, актуелне карте - утврђивање обима промена - утврђивање узрока и последица промена. Организација и методологија истраживања Истраживање се састојало од теренског и кабинетског рада. За актуелизацију је коришћена топографска карта размере 1 : 2n 000, издање Bojногеографског инстнтута у Београду. Карта је штампана 1971. године и представља допуну карте из 1969. године. Обрађени терен обухвата око 7 км 2 (туристички иентар, насеља и ближу околину). Рад ј е био организован у групама од по пет чланова. Сваки од чланова групе био је задужен за по једно од подручја: рељеф и вегетација, хидрографија и хидролошки објектм, остали објектп и комуникације. Један члан групе водио је дневник евиденцнје објеката и уопште запажања са терена. Свака група имала је организационог вођу, којн je водпо рачуна о динамици и објективности рада. 2 Зависно од густине насељености, дневно се радило од ) слабије насељеним, и од 0,2 до 0,5 км 2 у гушће насељеним подручјима. На терену групе су радиле на фотокопијама планова 1 . 5 000.
20