Зборник радова

Морфолошки коефицијент је н = 0.375, а густина хидрографске мреже Г = 1.26 и представља јаку густину хидрографске мреже. Коефицијент вијугавости тока је к = 1.07, а релативни пад тока И т = 9.15%. У Црну реку са десне стране улива се Лазов поток и Река Лазов поток настаје од извора који извире испод Вуковића лнваде (966) и неколико повремених мањих токова. Река настаје од извора који се налази на Пољанама. На том месту као и на Питоминама и Лободарама прима воде сталних и појединих повремених водотокова. Поред Лазиног потока и Реке, Црна река на целој дужини тока (до ушћа) прима воде већег броја сталних и повремених водотокова. Геолошка грађа (састав) шире околине истраженог подручја Шире подручије Дивчибара има веома сложену геолошку грађу. Највећи део терена изграен је од магматских и вулканских стена као н од карбонатних и кластичних седимената мезозоика. То су вулканогено-седиментне творевине и масе магматских (габро-троктолит) и вулканских стена (дијабаз), разноврсни кречњаци, доломити и кластични седименти. Мање пространство заузимају наслаге неогена и квартарне творевине. Карактеристично је опште пружање структура северозапад-југоисток. Занимљиво је споменути, да је у широј околини Дивчибара утврђено присуство неколико магнезитских жица, чије су хемијске анализе потврдиле њихов квалитет за коришћење у индустрији ватросталног материјала. • Преглед и опис литостратиграфских јединица ТРИЈАС - Магматске стене као и слојевн разноврсних седимената, заузимају релативно велико пространство на ширем подручју истражног простора. Издвојени су еквиваленти средњег и горњег тријаса, захваљујући првенствено литолошким разликама и суперпозиционим односима. Палеонтолошки су документовали само неки одељци. Издвојени су доњи, средњи и горњи тријаски седименти (доломити и кречњаци), јужно н југоисточно од истраженог простора. • Вулканогено-седименте творевине (Јдз) Овај комплекс захвата релативно велико пространство. То су разноврсне творевине које се одликују веома сложеним литолошким саставом у који улазе: дијабази, спилити, долерити, рожнаци, глинци, пешчари, конгломерати, брече и кречњаци. • Перидотитско-серпентинске стене (О, Se) У ултрабазитском комплексу заступљене су асоцијација перидотитског-серпентинских стена са пратећим жичним еквивалентима и асоцијација дијабаз-габроидних стена. То су масиви који према начину појављивања, петролошким и генетским карактеристикама, узајамној повезаности и просторном распореду, представљају јединствену целину различито од осталих чланова вулканогено-седиментних творевина.