Зборник радова

Извор бр. 1. Услед велике испуцалости стена вода извире на више места(за време испитивања на три места). Вода извире из серпентинских стена, испод магнезијског јаловишта. На овом месту се јавља више периодичних (бујичних) токова чија издашност зависи од атмосферилија. Извор бр. 2. Овај извор је предиспониран јасно видљивом пукотином (днјаклазмом). Налази се уз саму притоку Црне реке и према казивању мештана вода је квалитетна за пиће. Извор бр. 3. Димензије каптаже овог извора су 0.5 х 0.5 х 0.5 метара. Пошто је издашност мала на каптажи се налази, са предње стране чесма за истицање воде. Међу мештаннма влада подељено мишљење о квалитету воде. Извор бр. 4. Каптажа код овогизвораје кружногоблика, пречникаo.s м и дубине 0.5 м. Озидана је од камена и покривена најлоном. Ниво издани је близу површине терена (приближно 20 м). Извор бр. 5. Овај извор је каптиран бетоном, (3 х 3 и дубине 1 м). На висини од 0, 5м налази се цев (пречника 2 цм) из које вода истиче под притиском. Извор бр. 6. Извор није каптиран, покривен је са неколико дасака н ограђен камењем. На приступачном је месту и вода је стајаћа Извор бр. 7. Извор је каптиран (стублина покривена поклопцем). Каптажа је кружног облика пречника 0.5 м а дубине 0.6 м. Ниво издани је близу површине (приближно 10 м). За све изворе значајно је то да је температура 7.5 до 11.2°С, док се температура ваздуха у време мерења кретала од 15.2 до 22.0°С. Ph вредностје у границама од 7.5 до 8.9. У току хидрогеолошког картирања одређена су физичка својства воде (боја, мутноћа и мирис). Све подземне воде на овом подручју безбојне су, без мириса и углавном прозрачне. Ниво издани је блнзу површине терена, док се издашност креће од 0.005 л/с до 0.5 л/с. Могућности загађења воде Највећу опасност и препреку коришћењу подземних вода у ужој зони Дивчибара, представљају нерешено питање канализације, неправилна изградња септичкнх јама, као и евентуална неконтролисана употреба вештачког ђубрива за прихрањивање пашњака. Могућност загађивања и постојећа ситуација, у великој мери ће условити коришћење вода у ужој, а и широј околини Дивчибара, обзиром да је познато брзо преношење загађења кроз пукотннске нздани. Требало би напоменути депонију која се налази на граници слмва Беле Каменице и Буковске реке. Депонија не би требала да угрожава истражно подручје али може загадити воде Буковске реке а преко ње и реку Градац.