Зборник радова

Оппс локалитета За ово истраживање одабрано је шест крашких извора од којих су три лоцирана на Кучајским планинама у околини Бора, а три се налазе у околини Ваљева (Прилог 5.). Узорковања су обављена у летњем периоду 1993.године (13-14. јул - Бор, 7-8. август -Ваљево). Хидрографска мрежа крашких терена је слабо развијена и речни токови су углавном повремени. Токови на Кучајским планинама, у околини Бора, зависно од енергије тока, од свог избијања на површину или пониру одмах, или теку извесно време па, пошто изгубе снагу, пониру. Усмереност ових токова је углавном ка истоку или североистоку јер су кречњачке масе у којима је усечена површ Кота и Стобора (сада одомаћен назив Дубашница) нагнуте на ту страну често и преко 30. Испод кречњака на овом терену леже кристаласти шкриљци који образују непропусну подлогу. Клима Бора и његове околине у основи је умерено континентална са преласком у субпланинску. Одликује се дугим, сувим и топлим летима, хладним и често снеговитим зимама, као и јасно израженим прелазним годишњим добима. У пролеће и јесен запажа са променљивост ваздушног притиска, повећана количина падавина што условљава ниже температуре ваздуха, повећану облачност и смањену инсолацију. Највећа количина падавина излучи се у новембру, јуну и мају. У вишим пределима, у периоду октобар-март, излучи се у просеку око 500 мм талога падавина, а у топлијој половини године (април-септембар) око 450мм. Од три извора на подручју Кучаја, која су обухваћена овим истраживањем, један се налази на планини Црни врх, а два на површи Кота и Стобора и то су; - извор K-l: извор Марецове реке која тече дужином од око 5 км и улива се у Борско језеро. Сам извор налази се на 970 м надморске висине, на подручју Црног врха. Каптиран је а вода излази кроз Једну широку цев. Дно је шљунковито и песковито, прекривено са доста храстовог и буковог лишћа. - извор К-2: један од извора реке Во јал код Тилве Кузмијор, на 980 м надморске висине. Река Војал након извирања тече по површини, а онда понире дуж концентричних понора. У сушном периоду понире дуж издуха У свом кориту. Сам извор прекривен је камењем као заштитом од спољашњег утицаја и окружен је ливадама. Дно је муљевито. - извор К-3: врело Микул,ске реке, која такође представља повремени ток, налази се на 880 м надморске внсине. То је једна од река чијим је радом дошло до стварања Лазаревог кањона дубине 400 м. Јачина самог извора износи Q = 30 л/с (јул ’B2 МИС). Дно је каменито-шљунковито. Врело је окружено дрвенастим биљем. Планински предео северних падина Повлена и Маљена је крашка област позната под називом "Лелићки карст” (Цвијић, 1989), простран кречњачки терен у сливу Колубаре. Клима овог подручја је умерено континентална и карактеришу је топла лета и хладне зиме. Обзиром да Ваљевске планине немају велику над-