Зборник радова

УВОД Само у првих пет година од тренутка када је потврђена прва планета ван Сунчевог снстема, пронађено је 58 екстрасоларннх планета око других звезда, 2 планете око пулсара, 3 протопланетарна диска и неких петнаестак објеката за које се сумња да бп могли да буду планете. Идеја о постојању планета око другнх звезда, на индиректан начин, датира још из времена грчког филозофа Епикура од Самоса нз трећег века пре нове ере. Међутим, са прихватањем геоцентрнчног система света, идеја о планетама које орбитирају друга сунца није се више споминјала до 1858. године када је Dionysius Lardner [l.], нзмеђу осталог, разматрао проблем променљивнх звезда. Он је навео пет ставкн за објашњење тог феномена. Пета ставка је говорила о могућностпма да планете које орбитирају променљиву звезду, могу да пзазову варијадије у сјају звезде. Његова хипотеза је убрзо одбачена (Hovve [2.]) услед откривања еклипсних двојних система н објашњавања плимских поремећаја изазвашгх деловањем маспвшгх пратилаца промељпвнх звезда. ДеведесетЈгх година двадесетог века, са усавршавањем техннке, подстакнуте су нове методе за праћење понашања промељивих звезда. Међу њима се издвајају спектроскопска, која се заснива на праћењу радпјалних брзина звезда добијених снимањем са спектрографом (Butler, Магсу [6]) н фотометријска метода која се нешто касније развпла и која је дала скромније п непрецлзнпје податке (Rosemblatt [7], Howell, Merline [3]). У досадашњпм пстраживањнма екстрасоларнпх планета, вгапе се користнла спектроскопска метода, алн према мишљењу некпх аутора метода будућностп је фотометрнјска (Charbonneau, Borwn, Gilliland, Noyes [B]), пре свега због чињенлде да би се планете земљпног типа лакше откриле са малим усавршавањима садашње фотометрпјске технмке. Управо зато сам се одлучно да у овом раду раднм фотометрпју једне звезде око које се предпоставља да постоји планета. Новша која се уводи у овом раду је мој покушај да приближим фотометријску и спектроскопку методу не би ли добили једпнствену слпку о посматраној звезди, Звезда чкју сам фотометрију одлучио да раднм је ХД209458 која се налази у сазвежђу Пегаза, нначе звезда на којој је првп пут прпмењена фотометријска метода преласка планете у новембру 1999. године (Charbonnau et al,, Henry [4]). Подробнпји подацн о самој звездп ХД209458 могу са пронаћи у одељку који говорп о методп рада н прнмењеном матернјалу. Од првог посматрња звезде ХД209458 фотометријском методом 1999. године, када су по првп пут одређенн период ротације планете око матичне звезде (Charbonnau et al , Henry [4]) и њеног другог посматрања спектроскопском методом 2000. годнне, када су одређенп оетали фнзички параметри планете. Од тада се ннко није бавио проучавањем овог екстрасоларног спстема све до фотометрије са Хабловог Свемирског Телескопа (Hubble Space Telescope) из новембра 2001. године, чији се подацн користе у овом раду. До сада штје практиковано у пстраживањима, а примењено је у овом пројекту', комбиновање фотометрпјске п спехтроскопске методе у том смислу да се сама посматрања преласка планете преко звездиног дпска врше путем фотометрфске методе, а да се на основу тако добијеннх резултата, нек!гх основннх података о звездн ХД209458 n једном раннје добијеном податком о радијалој брзини звезде, могу израчунати свп физички параметрн о систему ХД209458, а самнм тпм п некн пре свега логичкн закључци о евентуалном постојању живота на планетн ХД209458 нлн на неком од њешп сателита ако предпоставимо да их има. Ментор овог рада је Игор Смолић, са програма астрономпје Истраживачке станице Петнпца.

Број 15

46

ЗБорник радова