Зборник радова

вође био је Давид Максимовић. Група је бројала 24 члана. Те године’ јама је опремљена, истражена и снимљена до дубине од 282 m. - од 31. 07- 15. 08. 2003. године трајала је експеднција под називом “Ловћен 2003”. У овом истраживању учествовало је 25 спелеолога. Стручни сарадници били су др Предраг Ђуровић са Географског факултета у Београду и мр Милован Миливојевић са Географског института “Јован Цвијић”, САНУ. Експедицију су опремом и учешћем (као и претходне године) помоглн чланови Спелеолошког друштва “Понир” из Бања Луке. Напомињемо да је експедиција имала мултидисци 11 ли и a pini карактер, тј. да су сем спелеолошких обухваћена и друга географска шлражнвања, реалпзована од стране студената Географског факултета у Београду под вођством асистента Александра Петровића. Програмски вођа експедиције био је Иван Настић, а технички вођа био је Давид Максимовић. Експедицијом “Ловћен 2003” истраживање и м.рење јаме је завршено. Коначно, у фази обраде података спелеолошких мерења, бавнли смо се цртањем скица профила п плана јаме, као н описом јамских канала, што овом приликом презентујемо у раду. ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОКОЛИНЕ ЈАМЕ У МАЈСТОРИМА Планина Ловћен налази се у јужном, приморском делу Црне Горе. Истраживана област, село Мајс. ор», налази се у источном делу планине Ловћен, јужно од Језерског врха. Овај простор је у правцу југа отворен према мору, тачније стрме падинске стране овог дела планине спуштају се према Будви. Ужа истраживана област односи се на крашку увалу Мајстори са Јасиковим рупама. Она припада групи увала које се налазе на највишем делу Ловћена. Поред ње могу се издвојити и увале; Иванова крита, Бостур, Долови, Кук и Трешња. (Менковић Љ,.Ђуровић П., 1993 ) Сматра се да је увала Мајстори настала највише радом флувијалне ерозије, нашта указује и чињеница да је кроз њу протицала река од Попвих долова. Правац тока реке био је усмерен ка пробоју Вратно, одакле је даље настављао правцем ка Јадранском мору. Постоје претпоставке да се река раздвајала у два, супротно усмерена тока: један ка Будванском заливу на југу, а други ка Бечићком заливу. На тачност ове тврдње указују правилно развијене суве речне долине које су утицале у ову увалу, и из ње истицале. (географска истраживања ) Увала је ограничена изохшсом 1200 m надморске висине; максимална дужина јој је 1,65 km, по азимуту 65°; а максимална ширнна јој је 1 km, по азимуту 105 . Карактеристична је по великом броју вртача. Дна вртача налазе се на 1150 m надморске висине (Прилог 1).

Број 16

Зборник радова