Зборник радова

у којем се налази и чувена јама Дубоки До. Увала Мајстори је вероватно настала више радом флувнјалне ерозије него што је тектонски предиспонирана. Кроз њу је протицала река од Попових долова ка пробоју Вратно, одакле је даље текла ка Јадранском мору. На неколико места је имала притоке са околних падина. Међутим, постоје индиције да се та река раздвајала у два тока која су текла у супротшш смеровима: један ка Будванском заливу на југ, а друга на исток ка Бечићком заливу. За ове тврдње постоје докази у виду правилно развијених речних долина које су утицале у ову увалу, и истицале из ње. Увала се карактерише огромним бројем вртача. Тешко је посматрати ову увалу раздвојено од Јасикових руиа, јер још увек није достигнута еволутивна тектонска раздвојеност као код Иванових корита и Бостура. Увала поред вртача обилује хумовима од компактног кречњака. У ували постоји и јама дубока 388 m, потпуно истражена у августу ове године. Јама је тектонски предиспонирана и израђена радом воде, а налазн се у тектонски активном делу увале. Поља у карсту су у вишем делу Ловћена заступљена са Његушким пољем. Његушко поље је тектонски преднспонирано и чини наставак једне велике речнејезерске долнне која се завршава са Бококоторским заливом, а преко Његуша се наставља на површ Старе Црне Горе. То се закључује на основу постојања раседних површина на ободу Бококоторског залива, дуж којих је издигнут Ловћен а и Његушко поље са њим. Даље, поље има и свој наставак у виду долине Шкурде која се улива у Которскн залзш, а такође постоје и приточне долине из правца истока и југоистока. Иако је периодски плављено, данас поље има слабу површинску хидролошку функцију. Постоји пар сталних нзвора, али и понора на ободу поља и свп се дренирају ка врелима Шкурде и Гудрић. Источни и западани делови поља обилују вртачама и представљају прави богињави карст. Између вртача се налазе хумови од компактних кречњачких маса. Насеље Рајићевнћи лежи на једној огромној плавини од глацијалног материјала, мада је она флувноденудацноног порекла, тј. створена је површинским и линијским спирањем глацијалног материјала из валова. На ободу поља се налазе шкрапари (већ поменута Петрова љут са јамом Дубоки До), а у Крстацу и Голубиња пећина. На ширем потезу Ловћена постоји још једно поље у карсту - Цетињско поље. Шкрапе су заступљене у виду микро и макро облика, тј. јављају се локално на ci ранама вртача или на пречагама мећу вртачама али и као делови падина, нпр. на падинама Штировника и Језерског врха или на ободима већих увала и поља, алн и на обали Которског залива. Заступљени су сви облици шкрапа, различитих димензија: од центиметарских до вишеметарских. Примећене су и појаве секундарних шкрапа на већ поодмаклом стадијуму примарног шкрапара. Зависно и од геолошке граће, могу се затећи и мрежасте шкрапе, често са музгама рожнаца. Ова појава се јавља у кречњачким слојевима прожетим рожнацем, који остаје као продук! распадања стенске масе. шкрапе се могу наћи и на дну вртача, када чине понорске и јамске улазе (бунарасте вртаче на западним падинама Штировника).

Број 16

Зборник радова