Зборник радова
депресија које се претапају једна у другу. Поставља се и питање да ли је могуће говорити о карстном процесу у преглацијалном периоду? Када су утврћени сигурни глацијални облици могло се размишљати и о иницијалним карстним депресијама које су послужиле за таложење снега и формирање ледника. Многи од тих пре свега глацијалних облика су у огромној мери карстшш процесом изгубили свој епитет глацијалних, нпр. цирк Језеро. Да ли је било неких ранијих глацијација и када је јако тешко утврдити, посебно зато што су сви облици ако их је и било вероватно ггреобликованн каснијом глацијалном и пре свега карстном ерозијом.
ГЛАЦИЈАЛНИ РЕЉЕФ Глацијални процес је имао значајну улогу у стварању рељефа Ловћена. У току плеистоцена, највероватније за време глацијала вирма, на Ловћену је снежна граница била на око 1300 m н.в. Тада су највипш делови били захваћенн глацијацијом. Није било великих ледника, што је било условљено малом разликом измећу надморске висине највиших врхова и надморске висине снежне границе, као и великим нагибима падина. Ледници су се формирали на падинама са малим нагибом и на местима на којима је преглацијални карстни процес оформио депресије погодне за формирање снежаника, а потом и ледника. Најочуванији трагови глацијације налазе се северно од Језерског врха. То су трагови Његушког ледника који се кретао од Језерског врха и Голиша у правцу северозапада ка Његушима. Цирк овог ледника се највероватније састојао од два ступњевита дела: Језера и Подјезера, раздвојених пречагом релативне висине око 20 m. Ледник је текао према северозападу измећу Пијавица и Завршја, где је и формирао валов. У валову је на два месга оставио заобљене облике у виду мутонираних стена. Моренски материјал ледник је наталожио у виду бочних морена у Станишићима, док је постојање чеоних морена проблематично. Наиме, те морене су сигурно наталожене, али је каснијим флувиоденудационим процесом нанесена огромна
Слика бр. 3 Поглед са Језерског врх а: у предњем плану Голиш, лево је Мећувршје са делом валова, у позадини падине Орјена
Број 16
зборник радова
91