Звезда

БРОЈ 6

Б еоград , 13 ој^тобра 1898

Г04, II

V V V 'V V ./ V У У

'/'ЛЧ | , | » Ј| ," | >"Т

ИЗЛАЗИ УТОРНИКОМ, ЧЕТВРТКОМ И НЕДЕЈБОМ Ц Ћ Н А 8А 1МЕСЕЦ 1 ДЕГН!ИЛИ 1 КРУНА ПГЕТПЈ1ДТУ ПРИМЛЈУ све поште у србији и ИНОСТРАНСТВУ

породични лист

V .' V у'! """, .I 11 ', ', ' .■ , V ,« Претплату треба слати Стеви М. Веселиновнћу проф. богословкје НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ РГКОПИОИ Н2 ВРДВ.Ј.ЈУ ОЕ УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У МАЋЕДОНСКОЈ У/1ИЦИ БР. 6

А 4 А А А А "

■ А А.А.А А Л А.А

- А А А Л Л -

АЛЛАЛААА

' Л Л Г1

БРО.Ј 10 III*. Д.

уредник : ЈА МКО М. ВЕСЕ «ЛИНОВИ1х

ВРОЈ 10 ПР. Д.

Ш I НјЕГОВА СУДБЛ (ВАСНА).

За стадом је трч'о већ часове многе, И пас бедни леже да одмори ноге; Ал' то овчар спази на га гневно рин'о : „Устај, лсна псино!" Пас заплака горко: „Воже, тто ме сазда, „Вуд се к'о роЛ мучим још ме бије газда I „Мојој натњи равне нема овог света, ,,Лх, ти судбо клета I" А то судба чула па 1.е рећи 1г ,ему : ,,'Пути, подли створе, сам си узрок свему. „Твојн преци беху горски вуци смели, „Па ме нису клели." Милорад Ј. МитровиЂ

НАПУШТЕНИ ^УТАЈ^ Н 0 В Е Л А написао ГТ- Ј- ОДАВИЂ

(наставак) (2) Међутим, кад је чуо за иремептта,], дође му, у једном од тих ретких момената, као да му тиме само Провиђење даје прилику, а можда и послгедњу опомену, да се једном иочне отимати страсти, која га све више иодрива и рупга. Мислио је: нов град, нова средина, нови људи па и он сам нов, нов и препорођен. На ту мисао сети ее жене и детета свог, и нека дотле иезнана нежност напуни му груди. Ето он ће се поправити. „Јест, ја хоћу да будем на свом месту", мисјшо је, „хоћу да се поправим, и нећу дозволити, да више моја жена и моја ћерка црвене због мене, и да ми се и гори од мене смеју и пружају на мене прстом као на пропалог човека... 1 ' Под тим осећајима као да се препороди: осећао се и лакши и бољи, и у разговору са женом и ћерком налазио је речи, које оне одавно нису чуле од њега. И тако је првих дана по свом премештају био сасвим други човек. У кавану није више игаао а на карте изгледало је, као да је и заборавио. А да

би био што чвршћи у тој својој ретнености, да постане добар и уредан, он се рано дизао, много раније него што је због посла морао, па ако је лепо време он би шетао, и то најрадије пољем изван града, а ако је ружно, он би отишао у канцеларију, ма тобило читав еахат ранијепре канцеларијскогвремена. У вече пак, после кратке шетње ишао је у читаонину, где је остао све док већ не буде време за вечеру. Тај начин живота бтто је усвојио, чим је дошао у нага град, и у оном ирвом одушевљењу иосле покајања заиоведао је самоме себтт. да се мора држати тога реда па ма шта било. И мора му се призиати, у прво време јуначки се држао. Ад' не ирође дуго а он поче да чезне, да слаби, да бива мрачнији, све, док се једног вечера не чу плач у њиховој кући, Тога дана излазећи из канцеларије и прошав поред једне каване, која му је још од првог даиа врло симнатична изгледала, ннје могао да се и даље савлађује и — сврати. Иошто је халапљиво попио неколико чаша. после којкх му проструја кроз тело она стара позната топлина и нријачност, он се преобразн. Глас савести, који је јога дотле тињао у њему, сасвим утрну ; слике жене му и кћери игачезоше као у некој магли и свест му поче да тамни. После тога играо је карата и све гато је имао изгубио је. Кад је затим пошао кући свеж ваздух на пољу мало га растрезни, виде шта је урадио и постаде зловол>ан и љут. Ту љутњу и злу вољу требао је неко да осети, и то су биле његова жена и ћерка. Па прву примедбу женину скочио је на њу као прави звер, ударио ]е једаред, дваред, и она је пала. На плач материн дотрчала је ћерка. У тај мах и она коју је у последње доба толико волео, да га је у извесним моментима било стид од ње, — и она, дође му као неко сасвим страно створење, које је у тај мах мрзео из дна дугае. Па како она плачући приђе матери, која се бегае дттгла и села уједан угао, он и њу неколико пута крвнички удари и оиа зајеца. „Ако мене бијепт, иесрећниче, гато тучеш њу, своје дете", рече му жена, па скочивши с кревета, на којем је седила приђе му и гурну га. На то се он поврати и ноче је птамарати. Ћерка притрча матери