Звезда
СТР. 64
3 В Е 3 Д А
/
БРОЈ 8.
„Љубите друг друга!" вели Свето Писмо. * Порођај у гробу. — Нре неког времепа умре у МевбКоуасвћава, у Маџарској, млада сељанка Михаел Гонда, на, пошто је доцније избила сумња, да је бабида била крива за прерану смрт ове жене, нареди власт, да се отвори гроб. Гробарж нађоше у гробу норед мртве мајке — мртво дете. У почетку се мислило, да је мати само као обамрла сахрањена; али је доцније стручном комисијом утврђено, да је жена као мртва родила мртво дете. * Будшш оетатци. Енглески научар В. Смит, који се у служби енглеске владе налази у Индији, учвнио је тамо про кратког времена врло интересна открића. Он је најпре нашао развалине Будиног места рођења, варош Канилавасту. Та варош тражена је већ толико година, и за њу се знало по индијским причама и књигама, али се није знало на ком је месту. И сад ју је нашао Смит у долинн Ненал. Рушевино се налазе у једном густишу н тако су велике, да ће нроћи још много година, док се откопају. Та варош лежи већ вековима у рушевинама и била је гомила развалина још онда, кад су хинеске хаџије у 410 години то место нохађале. Још интересантније је од открића Канилавасту изналазак врата Лумбини, места, на ком ком је но причању рођен Буда у УШ. веку пре Христова рођења. Гомила стубова са старо-индијским натписима сведочи, да је то заиета место, где се родио Буда. Јужно од тих стубова налази се сад наравно исушени базен у ком се Будина мајка по порођају кунала. Али најинтересантније откриће учињено је отирнлике трн миље од тог месга где су на],ени носмртни Будини остагци. То беху само кости, које су нађене у једном дрвеном ковчегу, што сс налазио у једном, четири стоне дубоком, каменом сандуку. Тај сандук био је спуштен у девет лаката дубок гроб, који је био обзидан зидом од камена. Дрвени ковчег налазио се у прилично добром стању. Поред њега се налазила врло лепо израђена чинија од брдеког крисгала, највећег кристала, што је до сад нађен. Сем тога у сандуку су се налазилн скуноценн накити од злата, бисера, топали, дијаманти и ретки кристали. Сви натниси на тим стварима сведочили су, ^да су те косги Будини смртни остатци. Ти натписи исписани су истим језиком и стилом као и они на Капилавастујским сгубовима, које је отиршшке 450 година пре Христа нодигао краљ Асока. Варош Сравастн, у којој је Буда своју науку нанисао, такође је дуго тражена. И њу је нашао В. Смит отприлике три миље удаљену од бенгалске железннце. Нанротив још није пошло за руком, да се нађу рушевине варонш Кусанагро, у којој је Будин отац живео. * Ново средство за еузбијање ћелавости. — Ћелавост не да човеку да мирно спава. Горе је немати косу него пара. Разне воде, помаде, сликсири, електрична лечења, све се употребљава за сузбијање ћелавости. Али све је уза-
лудно! Један енглески специјалиста препоручује — музику као најбоље средство за растење косе! Његова теза сеоснива на носматрању, да су музичари коематији но остали људи; између стотине композитора не може се наћи ни један ћелав; док међу тим међу књижевницима долази једанаест од сто. Дакле музика има моћ за растење косе... Али енглески научењак не каже која је врста музике за то боља, да ли талијанска мелодија, или вагнерски 1еН-то1и*. Вероватно да ће и коса осећати разне родове музике разно. Ко хоће коврџаву косу, нека слуша тарантелу; ко хоће чврсту ено му немачке музике, а ко је рад дугу косу, нека непрестано свира сгевсенЛо... * Статистика потрожње тида. Чујте само колико се тица утронга годишњеза женски шешире! Статистика тврди да број тица, које иостају жртва моде излази на — три стотипе милионаА Страшно! огромна потрошња! Једна само лондонска кућа увози годишље 400 хиљада колибра, 6000 рајских тица и 500 хиљада разних тица, Друга једна лондонска кућа нродала је лањске године за четири месепа 800 хиљада тица из Индије и Бразилије. Конгрес америчких орниголога, који је држан у Њујорку, најенергичније је протествовао против тог уништавања тица, које ће нмати за последице нестанак извесних корисних титајих раса, и унућује апел на женскиње, које н не знајући постају учесници у једном злочину протнв природе. БЕЛЕШКЕ ИЗ КШИЖЕВНОСТИ И У1ЕТВ0СТИ У Штутгарту је изашао ових дана сггас Жана Бакера о Турцима, који носи натпис „Б1е Тнгкеп т Еигора." Увод у овај спис је класични есеј нознатог нроФ. Вамбернја ,,Источно питање као културно питање" са нримедбама нама добро познатог Карла Емила Францоза. * Познати Брезниц од Сидачова нздао је у Берлину брошуру Сгаг Шко1аи§ II ип<1 веш НоГ," служећи смеровима оних, који су га добро платили. * Шваблкерова издавачка књижара у Шхутгарту издала је ових дана „Коптегба^опв БехЉоп с!ег Тћеа1;ег-1лМ:ега1;иг" ручну књигу за оријентовање у позор. делима стране и немачке књижевносги од искони до данашњих дана. * Ових дана даване су у бечкоме Бургу: Дерманов „Бол за својнма" и Хауптманов „Кириџија." Обе су стварн слаб успех пожсле.
У Београду џродаје се лист сажо код продаваца на број. САДРЖАЈ: „У шумаци...Г' (песма) — „Јздан странац у*Бвограду" „Молба" (песма). — „Где поноранџе зру" (наставак) — „Стара §ијона" — „Позоришна хроника" — „Занимљивооти" — „Белешке из књи5«евности и уметности". Власник Ст. М. Веселиновић. Штамп. Св. Николиља об. венац вр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Весклииовић.. . • *