Звезда

Стр. 170

3 В Е 3 Д А

Број 21

СИТШЈЦЕ

Пољубац. У Француској се у хиљаду прилика врло храбро љуби: Брат љуби сестру, муж жену, пријатељ пријатеља. Сматра се као непаметно, кад која млада жена не би пружила образ приј атељу, с кој им се на дуже време растаје. У Енглеској није тако много у обичају љубљење између чланова породице. У Шкотској би се сматрало као нешто ружно, кад би која жена свог одраслог сина пољубила. У земљама на Северу пољубац је остављен искључиво за љубав и тамо се љубе само у уста. Интересантно је како је оољубац дефинисао један Кинез. Један мандарин, који је пропутовао запад, да би се познао са европским обичајима, нашао се у великој забуни, како ће да дефинише нољубац, за који се у његовој отанбини не зна. „Пољубац је", пише он, „један акт учтивости, који се састоји у томе, што своје усне саставите са брадом неког другога, и у том саставу се произведе неки звук." — У осталом пољубац није само својина љубави. Има прилика, где га пронисује дворска етикета. Кад се венчао грчки престолонаследник морала је невеста, као што прича „Кошпаше", разделити не мање но 150 пољубаца. Три пољупца је добио краљ, толнко исто краљица, три царица Фридриха, три краљ и краљица данска, три цар Виљем и царица, и по један пољубац добили су иринчеви и принцезе, који су били присутни! Сирота млада! Док је још била у цркви сита се наљубила — па шта јој је онда остајало за свадбени пут? Један војвода од Сомерсета, који се веома поносио својим пореклом и строго се држао етикеције, беше у другом браку узео једну даму, која није била тако отменог порекла као његова ирва жена. Кад је једнога дана у меденом месегху нова војвоткиња у настуиу нежности пала свом мужу око врата и пежно га иољубила, рече јој он хладно: »Госпођо, моја прва жена била је рођена Перси, ва ипак никад не би она била толико према мени слободна.« Г1а и у политици пољубац је играо невину улогу. Прича са да је девонширска војвоткиња једном изјавила, да ће сваког оног пољубити, ко за војводу гласа. Кадјој је за тим један бирач, по имену Мецгер, рекао, да ће под том погодбом за њеног мужа гласати, она је пристала и пољубила га. Мецгер се тиме у целој околини прочуо, и иољубац је за њ био врло изврсна реклама. — У оно време, док Енглези нису радо ступали у војску као данас, путовала је кнегиња Гордон по вашарима, да врбује војнике и говорила је младим људма да бирају измеђуједног шилннга и пољупца. Том приликом поласка јој један ветеран овако: »Шилинг је пролазна ствар, напротив пољубац са усана милостиве војвоткиње оставља годинама балсамски мирис на војниковим уснама." Мееечар. Врло чудан месечар има у Охију. Неки Хенхрих Хазе, као што јављају америчке новине, пење се у сну на врхове кућа и највиших дрвета. Његова породица живи у највећем страху и пре кратког времена покушала је да га у његову собу затвори и пази на њега. Пре кратког времена чу његова сестра ноћу неки шум у Садржај; „У колу" (тс.ма) — „Цџганче" (наставак) „Књижевност" —„Занимљиве ситнице" — „Белешке из књижевности

његовој соби, и кад је лагано отворила врата, видела је брага где седи на прозору. Она покуша да се до прозора пришуња и болесника у собу повуче, али он искочи на иоље пре но што је она могла да стигне до њега Сестра за тим потрча у двориште мислећи, да ће брата наћи мртва, или опасно повређена, пошто је прозор био двадесет стопа над земљом висок. На њено изненађење брат је лежао на кућњем углу и спавао. Кад су га пробудили тужио се на болове у коленима и боковима. Повреде су биле врло мале. Најчудноватије је у целој овој ствари то, како се у оном скоку или паду није пробудио. Један хинееки јунак. Тан Цу Тунг, који је пре кратког времена с петорицом других одличних чланова рефоматорске странке погубљен, био је као што »Кћша СгагеНе" прича, благовремено опоменут о опасности, која му прети и имао је кад да побегне. Али он се упорно противио да бега; желео је да умре „као Ханцу" (добар синХана). „Шта мари то, ако неколико нас помре«,рекао је он философски. „У свима западним земљама је за ствар реформе текла крв као вода. Нека се и моја крв пролије као прва за једну велику ствар".

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Јапанеке иеторије књижевноети до сада није било. И у самом Јаиану је тек пре кратког времена изишло прво дело те врсте. Сад је предузео Јаианац Др. Т. Окасаки, да нам у књизи осредње воличине изнесе целокупни развитак религиозне, научне и лепе књижевности јапансне. Дело ће изићи за кратко време на немачком језику код Ф. А. Брокхауза у Лајпцигу. * Под насловом »Три етолећаруске иеторије« угледаће ово дана на немачком језику у кратко изложена руска историја од ступања на престо Романова до данас (1598 до 1898). Писац тога дела је унивеверзитески професор у Хајделбергу, Др. Аршур Елајншмши. Он је већ раније стекао у науци гласа, као ваљан познавалац руске историје, нарочито новијега доба, обећавајући поједине енохе модерне руске историје. У овоме делу износи у целини свеколике појаве рускога развића за време последња три века. * Достојанство »Краља песничкога«, које је младо песничко покољење француско пре више година подарило Павлу Верлену, а, носле његове смрти нренело на, ту скоро преминулог, Стефаиа Маларме-а, допало је сада гласањем, које је извршио »Тан«, Леону Диру (Ееоп Вхегх), једноме од старијих лиричара, који је само две књижице песама изнео пред свет, и до сада постојао прилично удаљен од јавности. Он је последњи из груие тако зван их »Парнасиста« (РагпаааЈепа«). ,Мати" (песма) —„Где поморание зру" (наставак) — „Ленивац" и уметносш.

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојаиовић. Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М Веселиновић.