Звезда

Стр. 202

3 В Е 3 Д А

Број 25

— Не. — Јесте ли акта брижљиво испитали? — Боже мој, драги бароне, —гласио је збуњени одговор, — а.кта су била нанисана руским језиком, а вама је нознато, да сам ја у иностранству француски васпитан. — Дакле нисте ни акта разумели, па ипак сте га на смрт осудили? — Та ми смо знали, да је Тургењев па путу, па према томе и обезбеђен. Штајн устаде, намршти лице и узвикну узбуђено: »Пфуј, господине грофе — пфуј, господине грофе — пфуј, господине грофе!« Затим брзим кораком оде вратима, не удостојив Руса ни једног погледа, и оставивши збуњеног и постиђеног грофа сама. Овај је дахнуо тек онда, кад је из очију Штајново имање изгубио. Интересан оенов за развод брака. — Један од најређих бракоразводних процеса био је пре кратког времена у Чикагу, али није имао повољна успеха. Тужилацје већ подуже времена охладнео према својој супрузи, само није могао лако да нађе основа за развод брака. Али једнога се вечера деси нешто врло интересно. Тужилац уђе. у једну мрачну собу свога стана, и у колико је то могао у мраку, примети женски стас (своје жене); он приђе тој особи и пољуби је, мислећи, да је то сестра његове жене. Она је пак мислила, да је то брат њенога мужа, па му је враћала ватрене пољупце. Тако су се љубакали неких десет минута у мраку, докле не познаде она свога мужа, а он своју жену. Томе је следовала врло бурна сцена, јер су њих двоје приметили, да те пољунце није једно другом наменило, већ она деверу, а он својој свастици. Тога ради оду обоје супружгаша пред конзисторију. Успеха као што рекосмо, није било. Једини је успех био, што се међу судијама, адвокатима, сведоцима и чиновницима расуо хомеричан смеј. 2.. Како еа оеећају дављеници. — Американски листови објављују исказ једне жене, која ,је, после једне катастрофе на мору, најзад била спасена. Она се сећа вели, да је два пут иотонула у воду, и знала је, да јој треба још и трећи иут да нотоне — и тада би свему биокрај! Има доста других вероватних исказа, од којих је најинтереснији исказ адмирала Бофорта. Он, у своме писму Д -ру Воластону, вели ово: »Док сам био још дечаком, пао сам с једне лађе у воду, и пре, него ми је дошла помоћ, био сам већ готово потонуо. Изгубио сам већ био сваку наду на спасење, и осећао сам, да почињем да се давим. Једва сам иосле два минута искочио из воде, али сам осећао, да би ми било пријатније да сам се удавио, него што сам се вратио у живот.« Исти адмирал вели, да је чуо већ од више лица, која су била у таквом положају, да су се она исто тако осећала, као и он сам. Венијамин Бордије помиње један случај, какоје некакав матроз, којега су већ били покрили морски вали, ипак сиасен, ма да је подуже времена лежао на броду потпуно бесвесан. Када је дошао к себи, рече, да је био на небу, и сматрао је за несрећу, што је повраћен у живот. У спису »Соп&88Гоп8 о! ап Еп^Ибћ Оршт Еа1;ог« има један став, где 1)е (^шпсеу прича, да му је казивала једна рођака, како је, још кад јој је било девет година, Садржај: * (песма) — „1Хиганче" (наставак) — п На ра — „Занимљиве ситнице" — „Белешке из књижевности и уметности"

пала једном у реку. Већ се борила са смрћу, док јој у најкритичнијем тренутку није стигла помоћ. У томтајанственом тренутку видела је све своје већ давно заборављене доживљаје, али не један за другим, већ свеуједан мах; па и сви делови тих слика, који се одавно избрисали из њене памети, тада јој се живо репродуковаше у души. Американски џентлман, К. А. Хартеј, изнео је недавно опис својих врло интересних осећања при дављењу. Он је лежао на дну реке у полубесвесности, и видео је око себе све своје сроднике и пријатеље како се купају у сузама. Све појединости из живота му, ређале су му се пред духовиим очима, и то од детињства па надаље; није се осећао, да му је дављење задавало каквих непријатних осећања. Није могао да се покрене, ма да му тело није било леш, и ма да је у духу видео свој погреб, и чуо како се котрљају на његов сандук груде земље. У ушима му је зујало, као да звоне звона, а пред очима су му играле разне боје. За тим је настао небески мир и тншина; он се осећао врло добро, јер му је температура била умерепа — ни хладна, нити пак топла. За тим је приметио, како се окреће у круг више земље. Најпосле га обузе стадиум потпуне таме и заборава, док се није прућио на обалу реке и подао врло непријатној процедури повраћања у живот. Све се те појаве сасгајале из овога двога: из понављања појединости из прошлога живота, и из неосећа никаквих непријатности. У опште је народно мишљење (а оно није увек без основа), да је дављење врло пријатан начин умирања, а то потврђује и искази свију оних који су били на том тајанственом путу ка смрти, па се опет вратили. поб. БЕЛЕШКЕ ИЗ КМЖЕБНОСТИ И УГОНОСТИ Ђеновљанин Ђузепе Барике издао је ту скоро збирку кратких новела. Критика их особито хвали. * Хајнц Товоте: »Растанак« нова збирка новела. Ствари од особитог укуса и згодне за превод. Ми ћемо у ком идућем броју донети коју. * У Кракови Ст. Пжибашевски покренуо је са неколико младих књижевника месечни чаСопис на пољском језику »Живот«. * »Каин и Авељ« зове се драма шведскога писца Родеа, којом је у последње време јако изишао на глас. * Син ветерана драмског Хенрика Ибзена, др. Сигурд Ибзен покренуо је часопис и сакупио око себе за сараднике иајбоље шведске писце. И отац му је сарадник. Лист се зове »Звонар«. ганку" (песма) — „Где поморанџе зру" (наставак) — „Љубавници"

Власници: Ст. М. Веселиновић и ГТавловић и Сгојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић.