Звезда

БРОЈ 30

БЕОГРАД, УТОРАК 8 ДЕКЕМВРА 1898

ГОД. II

ИЗЛАЗИ уШорииком, чешбршком и недељом

Ц Е Н А : за 1 меоец 3. динар ЕЛИ 3. исруиа,

Претплату примају све поште у Србији и иностранству

ПОРОДИЧНИ Ј1ИСТ

Претплату тркг.\ слати : ШТАМПАРИЈИ ПАВЛОВИћА И СТОЈАНОВИћА Неплаћена ипсма не примају ге Рукописи не враћају ее. УРЕДНИШТВО СЕ НА/1АЗИ У ДУБРОВАЧКОЈ УЛ. БР. 9

ерох з-о ХХЕ\ ^гц.

У редник: Јанко ЈУГ. 7$есе/гино6ић

ЕРОЈ 10 ПР. •" " 1 •—'

ДУШМАНИМА —®Не, никад не^е ко ое Србом зове, Пред вама клечат', нит ее молит' вама, Не^ћете препаст' очи соколове, Овога св'јета најжеиЖим мукама! Јуначка крв му још кроа жиле тече, У грудима још му храбро срце бије. Душмани клети, никад СрОин не^ће, Крај ногу ваших да с' кукавно вије! Он 'Ке да сноси трпљиво уае, И муке грозне да епокојно гледа, Ал' никад, никад из ока му сузе Да кану Србин опазит вам не да! Ал' тешко вама, кад трубе бојне, Забрује враком чило еа свих страна, И поклич врео ријечи убојне Заори: у бој, у бој на душмана! Цариград. Осмаи Ј1. Зјикић.

ТУЊАВИ ТАСА — БРАНИСЛАВ Ђ. ЦВЕТКОВИТ> БРАНА(СВРШЕТАК). Боже, како ти је срећан онај, ко лепо пева! Па још ако танко пева!... стане лепо испред њене куће или рецимо: њенога дућана, па запева, на пример: »Погледај ме, невернице!...« Она га чује; па јој мило. Па отвори прозор или ћепенче, па му захвали. Тако се и упознаду.... Их! Да зна да пева!... Тако је мислио Таса, кад је, једне суботе, Тшрко шегрт, почистио испред дућана, до пола улице, и однео последњу карлицу прашине. Тако је мислио и гледао у затворен дућан. И сутра ће бити затворен — Недеља је... А да уме да пева, све би друкче било. Бар да уме да свира? Јест! Дауме да свира?.. И ту му се укочи мисао; па се онда издужи к'о кларинет,

па се рашири као бубањ... иа се поче скупљати, као хармуника... И збиља у хармунику се најлакше свира. Стевица, бакалин врло лепо свира; а баш није музикалан. То је лак инструменат, «фришко« се учи!« И Таса закључи да купи хармунику. Прво с једним редОхМ нота, па гшсле може и са два. Кад се у понедељак, по подне, враћао кући, приметила је Тинка да Таса носи неки завежљај. — »Хвала Богу, кад се решио, да купи нов »ањцуг«. У овоме црном светли се кб »фиксован!..« Рече Тинка, а папуче закрчаше, и она оде у дућан. Тинка се преварила. Таса је купио хармунику... * Сутра дан, већ је зврчала хармуника, из Тасине собе. Свирао је. Истина још нико није могао да потрефи, шта свира, али су се сви слагали: да да ће бити нешто тужно!... А да је ко могао да завири у Тасин собичак, био би одмах на чисто са мелодијом. Он седи на миндерлуку; пребацио леву ногу, преко десне; а главу искривио и гледа у цедуљицу, на столу. — То му је Стевица, бакалин, написао, како се свира. »Мети прс. на четвртој ноти, па затвори армунику, па гу отвори, па гу опет затвори, а не мицај прс са ноту, па мети фришко прс на трећу ноту, па гу затвори....« Чита Таса и развлачи хармунику. И некако, као »на слогове« излази: »Ги-—не, ве—не ср—це у ме—ни—ка—!..« То се ирво учи на хармуници. »Ги—не ве—не...« Зврчи још пре зоре из Тасине собе. А увече ако ко прође, чуће из собице: »иа мети фришко прс на трећу ноту, па гу затвори...« То Таса учи »теорију.« * И шегрт Тшрко и фурунџија Трајко и цео комшилук звиждукао је и певушио: »Гине, вене...« Како и не би, кад им то Таса одсвира по сто пута на дан. И помислите, Тинка га још неразуме!... И Таса је почео у истини да вене. Седне, па мисли. Мисли крупно; па онда: још крупније; па најкрупније! Па му мисли дођу, као,