Звезда

Број 37 и 38

3 В Е

3 Д А

Стр. 305

тица што је доносимо у данашњем броју, узета је из збирке Л Т И& тИта« („Шншимни, иородични живош "). У бројевима, на реду, донећемо још неколико таквих причица, у којима се тако вешто износе лепе епизодице из породичног живота.

Најетарије новине на евету. Између данашњих европских новина рачунају се као најстарије — немачке новине. Већи број од њих датира своје постање јохн од времена првих почетака немачког новинарства. Најстарији је такав лист: »Франкфуртски Журнал«, који је године 1615. основао франкфуртски штампар Емел, и излазио је један пут недељно. После »Франкфуртског Журнала« долазе у Немачкој »Магдебуршке Новине«, засноване 1626. и »Лајпцишке Новине«, које излазе од 1660. године. У Француској је најстарији лист: »О-ахаШ (1е Ггапсе«, основан 1631., док се у Енглеској, где су прве уредне новине изигнле 1622. године, није се ни једанод — у седамнаестом веку заснованих листова — одржао до наших дана. Најстарије новине су тамо 1783. год. засновани »Тппев«. Међу свима руским листовима, најстарије су руске »Петроградске Новине«, које је засновао Цетар Велики 1714. и немачке »81 Ре^егећиг^ег 2еИш1§", основане 1727. године. Али све ове листове просвећенога запада старошћу својом далеко надмаша један лист далекога запада »Кин-Пан«, који већ хиљаду година редовно излази у Пекингу, и има се сматрати као најотарије. новине на земљиној кугли. »Кин-Пан« је основан у деветоме столећу, па је све до 1361. године излазио један пут месечно; од то доба је почео излазити као недељни лист, а од 1880. излази дневно. У најновије доба излази »КинПан«, као велики талијански листови, шри иут дневно; свако се од ових дневпих издања штампа нарочито на хартији разне боје. Историја ових новина потанко описана изгледала би као — права културна историја читавога народа. У једно време, кад се у западној Европи једва ширила писменост; кад је поједини народи готово још пису ни имали; кад су Ћирило и Методије тек кројили писмена за један стари словенски језик; кад Срби нису, тако рећи, имали још никаквог _друштвеног уређења — Кинези су осетили потребе за јавним гласилом и отпочели издавати новине.

Новинарство у Јапану. Кад је новинарство у Јапану било тако рећи у повоју, дакле око 1871. године, морали су се уредници, пошто су преко дана с муком свој листић сковали, или сами издавачи, лично постарати за разногпење листа. Они су промицали вечером кроз улице, сакривши сваки по сто примерака у широке рукаве, и полагали су их нред врата својих претплатника; по кашто су свраћали и на одморке и радо примали пружену шољу чаја. Уредништва нису имала новаца да плаћају још и разносаче. Од то доба се јапанско новинарство знатно подигло и развило. Данас има у Јапану 130 новина сваке врсте и свакога правца. »Ниши-Ниши« је ултра-конзервативни, »Кокумин« напредњачко-либерални, »Нипон« опозиционарни, а »Мијако« и »Јамато« шире најновије скандале.

Све су ове новине удешене по угледу на енглеске листовеАли уредничко звање ипак није много примј^љиво. Ко при том заради 120—130 динара сматра се као сјајно плаћен. Умешан репортер код једног*од првих листова добија 50—70 динара. Разуме се, да је динар већ врло много у земљи, где се човек за пет пара дневно може сит најести. Књижевноет у Јапану. Али са свим другаче стоји са књижевношћу у Јапану. Од скоро тридесет година на овамо читају Јапанци врло много, и то је читање преобразило цело њихово образовање. Славна европска дела из лепе књижевности преведена су на јапански језик, па чак и она највећа и најтежа, као што су: »Јадници« од Виктора Ига, Гетеов »Вилхелм Мајстер«, Текерејеви романи и главна дела Чарлса Дикенса. Најраспрострањенији модерни европски аутори су пак у Јапану још са свим непознати, као што су Толстој, Зола и тако даље. Домаће писце, који и врло мало заслужују, од прилике 80—90 динара за роман од 300 страна, чита само народ. Али њихова дела и јесу од врло мале вредности, јер они спекулирају само са ниским склоностима простога човека; причају баналне љубавне историје; убиство и уморства и одвратна злочинства, тако се у тим романима нредстављају (као оне гадости код нашега Тасе), е би човек помислио, да су то у Јапану свакодневни догађаји и најамизантније авантуре. Аутор никад не разуме да наслика душевне покрете и нежније осећаје, нити да своје јунаке појетски обради. За то неће отмена дама никада узети такав роман у руке, а образован Јапанац сматра читање романа као знак душевног ништавила. За то налази он богате накнаде у научним делима, чланцима и томе подобном, чему увек даје првенство. Спенсер, Шопенхауер, Кант, Хегел, Ниче, Фује, Рибо и т. д. налазе се у добрим јапанским преводима. Даље имају Јапанци сва важнија дела о последњим већим ратовима, као што су француско-немачки рат од 1870-71 и руско-турски од 1877. Дела Пастерова, Билротова и многих других веома су раширена. Међу научним часописима заузимају прво место: »Таијо« (Сунце), »Таикока Бангока« (Народна Књижевност), »Нипоњија« (Јапанац) и обрађују сва интересантна питања из научне и литерарне области. з_а.:ез::ез::1^љее:в:е: ситнице Многонапаћени путник. Прошле године млади енглески уметник Хајнрих Ландор, науми да оде у Тибет. Ово „царство лама" до сад је сасвим неиснитано, јер је Евронљанима забрањен улазак у ту покрајину. Снабдевен китајским пасошем, Ландор рано у пролеће 1897 г. пође на пут са малим караваном. После три дана он стигне до падин§ Хималаја, камо се завршују саобраћајни путови и настају непроходне шуме насељене „шумским људима«. Узалуд су опомињали Ландора, да незалази у шумовити део Тибета »јер ће тамо бити жртва злих шу м -