Звезда
Стр. 112
3 В Е 3 Д А
Број 14
КН.ИЖЕВНОСТ Књиге, које еу у апеанама пиеане. — Има доста чувених дела у светској литератури, која су постала у затвору. Мигуел Сервантес отпочео је својега бесмртног Дон Кихота, кад је, на своме путу, у маломе месту Аргамасили у Ла Манчи био бачен у затвор, јер је пала сумња на њега, да је имао учешћа уједној ноћној тучи. Ту у томе затвору, „где је сваке незгоде било у изобиљу..." као што Сервантес у предговору ка своме роману каже -— дошла му је прва мисао за његовог оштроумног ритера од Ла Манче, чији живот и дела, као и његовог коњушара и штитоноше Санчо Пансе, већ готово од три столећа сматрају се као заједничко добро већине европских народности. У самој Шпанији изишло је, ни више ии мање, четири стотине издања од ове књиге. А у преводима има на енглеском језику 200, на француском 168, на талијанском 96, на португалском 8о, на немачком 70, на шведском 13, на пољском 8, на данском 6, на руском 2, на мађарском I, на хрватском I, и на српском 2 — једно је мали извод из тога великог дела, у издању Браће Јовановића, а друго потпун превод Ђоке ГТоповића, у издању Коларчеве Задужбине. — Па не само то, него постоји, шта више, и једио латинско издање овога дела. Друго једно чувено дело, које је такође постало у затвору и кроз читав средњи век веома много, нарочито по школама, читано и цењено, биле су „Утехе философије" („Бе сопзокћопе рћПозорМае", у 5 књига) од Боетија. Боетије, римски државник и философ (рођен између 470 и 475 ггосле Христа, погубљен у Павији 525.), био је више година интимни љубимац остроготског краља Теодорика, али падне у немилост због неоправдане сумње, буде оптужен за велеиздајничко споразумевање са византиским двором и по заповести Теодориковој бачен у тамницу у Павији, где је после дугог и суровог тамновања несаслушан погубљен. Ту је он, очекујући сваког дана своје погубљеље, написао своје дело удијалогу. У „Утехама Философије", у којима се чистим и племенитим језиком мења проза и поезија, забавља се Боетије са философијом, која га учи, да је сва земаљска срећа непостојана, да мудрац налази мира и сталности само у врлини и да разум мора да победи страсти, као и да све патње воде човека, по Божјој милости, само његовоме спасу ближе... Поред доста других примера, може енглеска књижевност да покаже много дела, која су писана с оне стране браве; то стоји у вези са некадањом институцијом апшења због дугова, које је у Великој Британији нарочито често практиковано. А бедни и, разуме се, вазда дуговима претрпани, књижевници падаху као најчешће жртве. Шта више и једне су новине једном у затвору основане биле. Њихов оснивач није био нико други него добро познати Данијел Дефе, аутор, по целом свету распрострањенога, „Робинзон Крусе"-а. Он је 1704 године засновао часопис „Ревју" и уређивао га је из чувене лондонске апсане „Њугет", у којој је у исто време и друге књиге писао.
И Торквато Тасо није седео скрштених руку, док је био у затвору. Неколико од његових најбољих дијалога иостали су, кад је био две године под строгим надзором затворен у Ферари. Од немачких књижевника је и Шуберт, који је као затвореник доспео до песничких продукција; један део његове лирике, као и његова аутобиографија „Шубертов живот и мисли", постала је за време његовог затвора на Хоенаспергу. У нас је, колико нам је у последње време познато, писао Бранислав Нушић своје „Листиће..." у пожаревачком казненом заводу. Јаша Томић написао јеузатвору „Назарене", „Узроци злочина" и др., а и Лаза Комарчић написао је у апсу неколико својих приповедака.
з^шз:МЉИВЕ СИТНИЦЕ
Снага мишића. — Човек средње јачине диже 110 килограма терета. Женска снага стоји, н. пр. кад жене, у паралели са спагом дечка од 16 година. Најјачи мишић у човека су вилице. Има људи што скрцају коштицу бресквину, која се разбије тек под теретом 162 килограма. Мишићна снага тица најјача је у крилима. Бува има у мишићима ванредну снагу, јер скочи 1ПД нута онолико колико је дуга, а вуче терет 83 пута већи него што је тешка. Амерички новинар. — Морн Џеферсен, уредник неких америчких новина у Калифорнији донесе у својим новинама једанпут овакав оглас: „Сутра па вече имаћу част да у дворници * * дајем научно-практичну иредставу. Писаћу у једно време два иовинарска чланка, један десном а други левом руком. Теме нека ми одреде поштовани посетиоци; у исто време љуљаћу левом ногом дете у колавци и певати му песмицу што успављује, а десном ћу покретати мех што пропирује ватру за чај. Ако би се наитло господе да ми плате грог, то ћу за 15 минута попити 36 чаша грога, па ћу онда из револвера, на двадесет корака, у шест метака четири пута погодити кеца на карти. Улазна цена 10 сантима од особе". Баш американски ! 0 дувану. — Дуван је донео из Ст. Доминга у Шпанију Хернандо де Толедо, а француски посланик Никот одомаћио га је 1560 године у Паризу. Дуван је онда добио име ћегћа шко1дапа, и из писмена тога имена склопљеи ји анаграм: ш ћопа ећапШе, што значи »у лепој љубави.« Један писац у XVI столећу рекаоје: »да дуван ваља као укусну биљку волети и употребљавати га као насушни хлеб; јер као год што онај греши што хлеб презире, тако грегпи и онај што дуван мрзи." А већ 1600 године почеше прогањати пушаџије. Ту се толАко терало, да је у Швајцарској забрана дувана била уметнута и у Десет заиовести Божјих.
Садржај: „Лаку ноћ" (песма) — „Жргва љубави" — (песма) — „Где иоморанџе зру" (наставак) — „Похода" —„Ј\н,ижевност" — Занимљиве ситнице." Е.часници: Ст. М. Веселиновић и ГЈавловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић.