Звезда

С те . 144

3 В Е 3 Д А

'пши да јо она ноеледши остатак од установа старе слоиенске органиаадије крвнога еродетва и.ии гентилне ој)гапизације. Ко се год занима правним односима нашег народа, ми му озбиљно препоручЈЈемо овај мланак г. Мнлићевића. Од не .маше су вредности и белешкс г. Милоша Ве„ц!мировиИа;. Ваеојепићи, Полимље Метохија". У овом онису ирви иут се износи нешто де гал.иији онис горе иоменутих српоких крајева, који су нешто због кршева.својих а нешто и због Арнаута били иеиристуначни сртгеким геограФима. Доета је само да то наговестим, иа да се заинтересује сваки онај, који жели да позна српске земље. У овим белешкаМа има доста географске и етногра$еке грађе, само не знам у колико је она тачна. У овим белешкама прво се описује област око Комова а то је таман област која обухвата Васбјевиће, Полимље и Метохију. За овим описују се воде које теку у разним правцима по горе поменутим крајевима. Тако су тамо описани извори Таре и извори Ј1има. За тим „Језера" и „Блата", па после „Минералне воде". За овим долази оиис „Поља или Равница", опис „Ц1ума"', опис „Рудишта", где долазе и „остаци од старина", „гробља". Све ово од велике је занимљивости за свакога геограФа, па и другог читаоца. Али штета је што није уз ово прцложена ма и најпростија карта, да би се читалац могао наћи. За овим долази чланак „Становништво и насеље" горе поменутих крајева. Ту долазе поједина племена, распоред и места, где су поједина племена насел.ена. ГГоменута су н племена мухамеданска и православна. Затим деоба тих племена на браства, и браства на иоједине породице, број села, која заузимају поједина племена, браства п породице. Ко хоће да проучава гентшшу организацију код старих Срба, најбоље ће учинити да се унозна са овим нлемеиима, јер ми се чини да је тамо у брдовитим крајевима заостао још примитиван српски живот у свом првобитном — племенском уређењу. За овим долазе белешке о Плаву, Гусињу и Ругову. Овде се поменути крајеви Полимља. Ту су иобројана села. За тим долази Злоречица, ПТекулар, нахија беран' ока „Ас", Иолица, иасеље Таре, Лијева Ријека,, Врскут, Братоножић и Еуча. .V VIII тачци долази опис ,. Ругоћа", ту је опис.ана Пећ и Ђаковица. Изнесено је и занимљиво предаше о постанку Ђаковице, и најпосле опис Скадра. Под IX долази опис путова. Ту су поменути и стари путови. У тачци X долази оиис сточарс-тва, катуна и катунског живота. И најиосле у чданку XI опис града Илава. Све је ово врло важно за познавање оних крајева Србинове отаџбине, који су до сад најслабије познати како код нас тако и на страни. ТреКи је чланак, као што рекосмо Мил. Вукићевића: „! Иколе и ширење писмености у држави Немањића". Овај је- чланак поде.љен на два одељка. У првом се говори о школама старе византиске државе, а у другом опширнијем, о школама и ширењу писмености у држави старих Немањића. Како до сад на овом пол.у нико иије радио, то је овај чланак добра грађа за историју наших школа и педагогије у нас. ЧетвЈЈти је чланак г. А. ГавриловиКа : „Белетпке о варијантима ерпских народних песама". Овај посао такоће није без значаја, само ми би желели да се не остане Само на белешкама, Пето је песма нз Србијанке Сарајлине „Благоразумија сила" са коментаром г. Драгут. С. Милутииовића. Овај је коментар исто онако изведен као и они раније печатани у прећапш.им „ГодИихшицама". Истина мпогих

има, који ће за.мерпти опширности коментара. Србијанка Симина тешко икад да ће се разумети. У осталом Србијанка и догађаји оиевапи у Србијанци више су историјски догаЦји V стих сложени но што је појезија. Шта више ирема данашњем сташу печатапих докумената из првог и другог устанка највећи део иесама из Србнјанке МОже се документнма потврдити. Ирема томе мпога и мпога слика у „Србијанци" што изгледа као нејасна, морала је таква изгледати, кад се има на уму у које је време постала Србијанка, а богме, и време у које је штампана (1826). С тога је неопходан и јасан и оиширан коментар. Тај коментар нико други и но може боље извести но г. Драгутии Милутиновић, јер он има, ако се не варамо, два екземплара рукописа Србијанке; за тим доета ипсама Симиних, у којима се може наћи доста грађе за разумеваше и тумачење Симине Србијанке. ПГтста, ако се нико не нађе да нзда целу Србијанку баш са овако опширним коментаром. Најпосле долази некролог Светислава Н. Вуковића од Момчила Иванића. Нама се чини да се овде одбор Чупићеве задужбине огрешио о покојника, кад му је некрологу посветила само нет листа. Значај рада покојног Св. Вуловића много је већи и утицај н.егов на нашу књижевност много је јачи но што је истакнуто у овом некрологу. Све се бојимо да није овај рад иотражио одбор да допуни двадесети табак, јер је некролог завршен 24. јануара 1899, год. а већ после шест дана она је угледала света. Ето тако изгледа. да је некролог потекао да послужи као донуна 20 табаку; мислимо да је то грех нрема једном јавпом раднику, чији је рад био н обилат и од јаког утицаја на нашу кн.ижевност.

Ову књигу „Годишшице" Николе Чупића препоручујемо сваком српском озбил.ном читаоцу. А желимо да XI X књига „Годишшице Николе Чуиића" буде још обилиија п једрија садржином од ове.

М.

Чишаоцима Молимо еве претплатнике који АУ Г УЈУ Звезди што за прошлу годину и јаиуар мееец ове године, да изволе поелати дуг Штамиарији Павловића и Стојановића. Претилату за Фебруар иа на даље нека шаљу на адрееу власника Звезде Стевана М. Вееелиновића ироФееора Вогоеловије.

Садржај: ,,Ој, облаци ! . .." (иесма). „Жрт/ш иубаии" (иаставак). Друггг 1 . — ..Народцо благо" (наставак). — „Књижевно<-т и . — Читаоцима".

(иесма). — „Где иоморанџе зру" (наставак).

Влаоник : От. М. Веовлиновић , Илгмл Радик \лнл Штампарија Уркд.: Ј. М. В