Звезда

Б рој 20 ."5 В К : Џ ' ..V . И још једно што огшја Миљем све Нема, срца да заигра Као пре!... 1397 г> СоЕОљанин.

ГДЕ П0М0РАНЏЕ ЗРУ од Н. А. Љејмина ( наставак) ХЈјУП Тек што се ГлаФира Семјоновна беше пресвукла и стала загревати на свећи справу заувијање косе у шишке, кад се на вратима зачу нека лупњава. То беше Грабљин и санутник његов уметник Перехватов. — Не вреди у овој гостионици обедовати, са свим не вреди. Ето мој РаФаило се распитао и дознао да ће и данас бити за обед овчевина и пудино; боб с рибом је истина данас изостао, али зато је скувана чорба од корњаче, — говорио је Грабљин и махао главом на Перехватова — Супа од корњаче? Фи! Чујегп ли ти ово, Никола Ивановићу! повика ГлаФира. Истина, настави Грабљин, ја сам вам углађен човек и могу јести сваку гадост, чак сам и пржену рибу у кајгани јео да би доказао своју цивилизацију; али. браћо моја. зашто би ја себе невољисао? Боље је да идемо у ресторан, преко од позоришта о коме сам вам говорио. Јуче је момак отуда нашао мога РаФајела и рекао му да ће нам спремити што год зажелимо: „и рибу вели — за закуску и то би чак могао припремити." РаФаило' Да ме ниси преварио? — Нисам... Он рече да ће и буљабес спре мити, а то је знате, густа, рибља чорба. — То би заиста било добро опробати, рече Николај Ивановић. — Ево, већ је месец како врљамо по овим страним палестинама, а нисмо видели рибе за закуску. — Е, онда хајдемо. Од данас, пљујем ја на мој пансион. — А знате ли какав су нам услов поставили ови, у гостионици? започе ГлаФира Семјоновна. Узели су нам за собе по шест Франака за кревет, али, ако се на време не нађемо на доручку и обеду, одмах ће нам повисити по два Франка с главе на главу и то на дан. — То је то. . Они су одвратни, отмичари, наваљују да им гости гшју и једу овде, у гостионици, а кад дођеш за сто — изволи овчевину и пудино. После супе нуде херес и мадеру. Воља ти је да пијеш или не, — али они, скотови

3 Д А С тр . 155

једни, већ ти мећу у рачун по један Франак за вино. А за ме херес и мадера није никакво пиће .. И знате шта још! Шта је за вас два Франка дневно? Нека набаце! Пљуните на то, па хајдемо у ресто ран, што је преко пута од позоришта Сан-Карла! Иванови нристадоше на то. Коњурин такође, и — они пођоше. На пољу беше тавна, јужна ноћ. Везув гори у „багревом жару." — Јесте били већ на Везуву? пита ГлаФира Семјоновна Грабљина, који с њом и њеним мужем седе у једна кола, докле су Коњурин и Перехватов запремили друга. — Замислите, нисам! И, у опште, нисам био нигде. Три је дана како сам овде, а ни једно ваљано место нисам видео. Овај мој шкрабало РаФаило, све ме вуче по некаквим музе.јима и говори ми: ево где је цивилизација! А каква може бити цивилизација где су старе, искварене слике? На једној слици нема ни изгледа, како би требало. Е, тако исто су им и статуе поломљене. „Ово је, вели, Венеј а'" А зар ми је то нека Венера кад нема ни трбуха? Ни трбуха, ни руке!.. После смо гледали неку старудију, сва позеленила. „То је, вели, бронза нађена нод земљом..." Ма, им јаза њу пљујем ја на такве ствари! Па онда ко стури. „Нашли су се, каже, у дубини земље од седам стотина и тридесет и два лакта." Погребен женски скелет! Много ми требају погребени, женски скелети! Дај ти мени што живо, а не мртво. И тако, по музејима овештале слике и излупане статуе, по гостионицама — овчевина и бобови с макаронима, еле — не да се живети. Узео сам тог подлаца за тумача и већ се кајем. А Вога ми, ако хоћемо право да говоримо, нрилично ме и кошта тај РаФаило. Колико самих коњака полипа за дан, а већ и да не говорим колико прождере? За ова три дана једно смо учинили, да се знада смо људи: свако вече смо обилазили по један каФе -шантан И морам признати, да су овдашње мамзеле право ђубре, према онима у Паризу... Пардон! Заборавио сам да с дамом разговарам, прихвати Грабљин. — Сутра се спремамо да идемо у онај град, што се провалио, те да и то чудо видимо. — У Помпеју? рече ГлаФира Семјоновна. — Да, да... У Помпеју. Веле нам, „видећете старе бање, препотопне каване и куће, где су старе кокете живиле." Пардон! Ја све заборављам, да сте ви дама. Већ је три недеље како се мотам по иностранству и ви сте прва удата дама, коју ја видим. — Помпеја није проваљен град Ја сам о њој читала, — поправи Грабљина ГлаФира Семјоновна. — Иомпеја је засута у време избацивања Везува, засута лавом и пепелом, а сад су је откопали, па је показују. — Све је то један ђаво. Мислите ли ви, да те то интересантно посматрати? -• Ах, дабогме. Овамо људи и долазе само