Звезда

Б рој 30 3 В Е 0! он је добар човек — мишљаше она. Тек што је Ханс скинуо таблу н почео да силази низ лествице, мис Најманова отвори прозор — провуче главу кроз окно и тихо проговори: — Господин Хансе? — Зар ви још не спавате ? — такођејој тихо одговори Ханс. — Не!... Добро вече! — Добро вече! — Шта то радите ? — Скидам мајмуна — Хвала вам, господин Хансе. Минут ћутања. — Господ. Хансе ? поново отпоче девојка. — П1та мис Најманова? — Треба да се договоримо о разводу. — Да, мис Најман. — Сутра? — Добро, сутра. Још један минут ћутања, месец сјаји а пси ћуте. — Госп. Хансе! Шта је мис Најман. — Мени је потребан развод брака. — И мени. Глас Хансов беше промуклији. — Пазите да се не одоцнимо с разводом. — Боље је раније. — Што раније приступимо каквом иослу, тим је боље. — Боље, боље, мис Најманова. — Па ми можемо и сад о том говорити. — Ако дозволите. — Ходите ви код мене. — Сад док се обучем, — Не треба церемоније. Врата се доња на §тосегу мис Најманове отворише и г. Ханс лзлезе у помрчину. После неколико тренутака он је већ био у тихој и мирној, укусно намештеној собици мис Најманове. — Ја слушам — рече Ханс меканим гласом. — Видите ли ја би хтела да се развод изврши... али се бојим да нас когод сад са улице не примети. — У соби је мрачно — рече Ханс. — Да! да! имате право! Почеше беседу о разводу, али она не треба да се описује, главно је то: да је од тада мир и спокојство наступило у В^гаск-оП-сГкг. превео В. Николић.

3 Д А С тр . 239

МОДЕРНА ЖЕНА К Р И Т И Ч К А СТУДИЈА " ГгаШ.у Љу пато 18 -»отап! „Сдабости, имс ти је жена." Шексиир, Хамлет. I • 2. Са наиретком културе сазревају многи појмови, добри и зли, корисни као и штетни, који у скоро искачу на друштвени Форум, те одатле молбом или претњом затраже право опстанка —- и тако постају друштвена питања Идеја је у том тренутку у стању биљке која тек проклијава. У први мах не обраћају људн своју пажњу на такве појаве, јер пм свакидашњост и њихов рад одвраћају мисли на другу страну; тако добија идеја довољно времена, да се неопажена полако али стално развија Временом се међу људима нађе по неко, кога то питање, та нова идеја, заинтересује, те га почне пратити активно или само пасивно; но, од тог тренутка, од како је отпочео осећати симпатије за ту нову струју, или рецимо науку, постаје он њезиоим робом. Сада је идеја већ слична дрвету, које је још младо, али већ почиње добијати јачи корен и чвршћу кору. — Но вина привлачи — и број тих вољних робова постаје сваким даном већи, и ови ма и увиделн, да су на погреганом нуту, ипак у своме карактеру не налазе довољно снаге, да се истргну из загрљаја тога СФинкса, који им полако испија крв и снагу. Идеја се учврстила, цвета и доноси обилат плод. Док је биљка у првом и другом стадиуму лако је ишчупати , односно сломити, за трећи стадиум код биљке треба већ добра секира, да је обори. Исти је случај и с идејама — ако сб не искорене док су још у постајању, биће доцније врло тешко, а можда и немогуће њихово истребљење. Чудновата је појава и ми не знамо, заиста, чиме да је протумачимо: да се људи много брже и лакше заинтересују за лажну науку но за истину, да радије иду за лажним пророцима, но за оним л>удима, који им отворено проповедају здраву и корисну науку, који им претом показују пут к истини и срећи. Нећемо много погрешити, ако т1?рдимо, да лажни појмови увек изберу лепши и пријатнији начин, да људе за собом повуку, но истинити. Истина је горда, лаж се клања; за истином морамо трчати и тражити је, а лаж долази и сама Истина не пита хоће ли се коме допасти или не, лажи је, пак, прва брига да се допадне. Кад лажни појмови изберу пут, да помоћу људске сујете изађу на видело онда јс опасност врло велпка; обрате ли се сујети оних, који себе сматрају за заборављене или запостављене, онда постаје опасност огромна, те треба бити спреман за битку, која ће се највећом жестином бити. Газлози престају, — предрасуде и њихови пратиоци воде главну реч.