Звезда

С тр . 260 3 В

— Ово је друга ствар.. Ја не знам где ми је жена проиала на овој огњевитој гори, а ти си твоју оставио код куће, да се крај самовара пући. — Ено вам супруге! Ено, ГлаФире Семјоновне! показивао је Перехватов прстом унапред. — Где је? Где је? викну радосно Николај Иванови]1. — Ено је где седи на камену, а око њестоје Енглези. Ено, онај млади Енглез поји је нечим! Николај Ивановић потрча што боље може право жени, али вођ, у калабриском шеширу, задржа га на конопцу, други во1), у униФорми, стеже га за руку и припрети му прстом. Отпоче борба. Николај Ивановић се оте. Њему прискочи Перехватов и рече: — Шта хоћете ви? Зар сте заборавили да се ван стазе не сме ићи ?... Знате ли да можете пропасти! Мој вођ прича, како јс ту скоро неки богат трговац из Бразилије пропао у земљу, заједно с вођем пропао!.. Николај Ивановић се мало умири. — Па ја сам пошао жени .. Ма Фам, ма Фам .. изговори он показујући прстом на групу Енглеза, што се у даљини видела Бођ у униФории узме га иод руку и поведе по угаженом, уском путу. Коњурин и Перехватов иђаху позади. Коњурин је себи говорио: — Светитељи! Чувајте ме; ако сиђем срећно, — запалићу вам код куће свећу као нОгу! (Иаставиће се)

И МЛАДОСТ ЈЕ ПРОЛАЗН А ИЗ ЛИРОКИХ НАВАЦАЈЛ ПАВЛА М А НТ ЕГАЦВ ПОД НАСЛОВОМ „М Е«ЛАИХ'0«ЛИЈ А" (оа рускога провода Мантегацовог рувописа) ин Са прозора гледах на небо Оно је за мене књига, у којој налазим вииге поуке него што су је људи написали на папирусу, пергаменту и хартији. Небо, то је књига над књигама, нуна мудрости, а учи ме стрплењу, које је тако потребно синовима човечанства.. И видех на небу светао и лагахан облачић, који се носио од истока ка западу. Мали беше тај облачак, као нрамен вуне. остри жен са беле овчице, - али се све више увелича вао; а очи моје, пуне радозналости, пратиле су га непрестано. Достигнувпш средину небесног свода, учини ми се као да застаде усред бескрајног нлаветнила,

3 Д А В гој 33

па онда иродуЖи свој пут с умереном брзином и место да расте, као оно нређе облачак се непрестано смањивао и спуштао по небесном своду ка западном хоризонту... А очи моје продужише пратити његово кретање, а срце моје као да му хтеде рећи: -— Заустави се, о светли облачићу! Али облачак није чуо мој глас него се удал>авао, све више удаљавао, док се није сасвим растурио по бескрајноме небу и ишчезао са хоризонта. Ето шта сам видио са свога прозора и зашто сам узвикнуо: — Таква је и таштина, тако опада и дух човечији! Затворим прозор и изиђем на улицу, где наиђем, пред мојим вратима, на гомилу деце, дечака и девојчица, која се смејаху и брбл>аху као врапчићи на крову. Како беху та деца румена и свежа, као маса црвених јабука што весело провирују из зеленог лишћа! Поред њих пролажаху кола, протрчаваху пси, пролажаху људи заузети својим пословима, али деца ништа и никога видила нису, јер их њихова забава одвојила беше од целог света Дечаци обасипаху цвећем девојчице, а оне се смејаху као да их је ко голицао, па бранећи се, бацале су се цвећем на дечаке. И они су се смејали ; вика и смех разлегаху се над тим мравињаком плавушасте деце. ч Дуго сам стојао пред тим цветником малих, срећних људи и рекох. — Зашто ова деца не могу да сакупе бар један део ове веселости и смеха, па да то сачувају у драгоценом сасуду, те да засладе душу, кад дође време, да туга као облак покрије њихово небо ? Сад су она богата највећим благом — зашто им је суђено да то благо потроше бсз икаква остатка ? Мрав скупл>а зрна и чува их за дане, кад у пољу не буде више класја. Пчела прави мед за црне дане кад у лугу не буде више цвећа. Зашто човек у детињству не може да сабере и да сачува веселост, која је благо над благом, за дане умора и туге ?.,. А деца су се и даље смејала и веселила, и веселост њихова разлегаше се по ваздуху, и не стајаше је као и облачка, који сам гледао са свога прозора .. Одох даље и рекох себи : — Таква је и таштина, тако се губи и дух човечији ! И сетих се да сам и ја био дете и исто сам тако викао и смејао се, — али не сачувах ни мало од оне веселости, да се порадујем у данима бриге и туге.