Звезда

Број 33

3 В Е

3 Д А

Стј>. 263

ће народ напредовати. Имаће свој врхунац и крај. Проћи ће све ч-азе у животу, као Шпанија, као Португалија, па ма и немала свог Карла I и свог Себастијана Великог. Наше госпо])ице, код којих се не опажа велика разлика у начину живота и васпитању, веома радо говоре Француски и немачки и то тако рђаво, да човек помисли, да се налази у ком пештанском предграђу, где Јевреји станују. Недељом и празничним данима заглуну вам уши у кнез-Ми хајловој улици сааралаара госпође Феме от Мирич. Нарочито говоримо о музици, пошто је она веома блиска нашој песннчкој дупш. НаТзЧ 1ћг с1еп СгсННе уоп 8сћИ1ег ^е1е8еп? Истина је до дугпе, да свака друга кућа има гласовир, али он њој служи више као МећећзШск, који је потребан да попуни нразнину у намепггају. „То је луксус", веле нагпи старци, „скуио и некорисно". Но они имају донекле и право На што ће им? Београдске госпођице држе као у воску да им је потребно свирати засада „ИнФлуенса валцер", „Гигерл-марш" и „Пуч полку", јер то зах тева улична мода, чији су главни Фактори београдски мускадини и калФићи, који су сву мудрост поцрпели у месним каФешантанима и цирковима Сирота Љуба из „Београда некад и сад" знала је само за „Слатка туго серца мога" и „Текла вода Текелија". Колики је ирогрес учинила њена другарица на крају XIX века! Она нева : „Први поглед ока плава Што блаженство осветљава..." А кад је гувернанта нагони, да свира Ке1 сог рш од Бетовена, њој зуји у ушима „Пипнн руке — суво пруће." Кад свира какав Штраусов валцер, она уједно чита Фалка и Монтепена, да не би дангубила. Али чим престане бити госпо ђицн, гласовир постаје сасвим излишан. Она до бија ново занимање — свога мужа. Прво га изгурају из собе, где је био Не мужа, већ клавир. Шетајући се тако, доспе он на крају крајева у трпезарију. Стари добри гласовир, у који је „фрајлица" ударала, ностаје креденц. Пролази јадник као онај стари јахаћи коњ, што је двадесет година носио свога госу, а после авансовао, да носи ћубре. Но то је све смиље и ковиље. За њ настају онда праве муке, кад се деца појаве. Он им је час тврђава, брег, час опет капија илихајдучка пештара. Мала деца имају велику машту. Кад мала деца одрасту, он се реновира и реперира, да се на њему уче, јер нови треба чу вати и гледати. Стари је гласовир изашао из моде као и шешир госпође маме. Набавља се Дам и Келер. Тражи се добар учитељ и опет, пик Јово на ново. Историја једнога гласовира сродна је иеторији гарнизонскога коња, који је изгубио око на бојном пољу, па му је суђено, да испусти ви тешку душу своју у каквој страћари Циганина џамбаса.

Пошто нам је музика тако прирасла за срце, то се ми у томе и васпитавамо. Уписујемо се у „Београдско Певачко Друштво" или „Станковић" а ако изучавамо какав инстременат, сањамо о музичким колежима, где прослављамо име СрбиновО.*) Коровође нам предају нотно певање. Учимо Бо Ке М1 или Се, Бе, Е, Ш и певамо: „Шалај дико", или „1сћ шосћ!' Гсћ шбсћ! науеп. с1а§8 јсћ (ћсћ ћећ', Капп пЈсћ!, капп шсћ*, ипс! 1ић1', Лак.ч 1сћ уег8с1псс1'." Мокрањац, а нарочито Штирски покушава, да уведе неки систем у своја предавања, али су то јалови труди, „кад се Србо доћерат' не даје". Похвални су покушаји, да се унесе народна песма у друштво, и да се истисну оне ужасне и скандалозне песме, које је каФешантан зачео. Овде има највећу заслугу, што наша музика, која је јога у зачетку, има највише национална карактера у себи, Јосиф Маринковић. оживљујући народне напеве и на ове ослањајући свој оригиналан рад. 14 о. м. приређен је у сали В. Школе концерат од стране академског певачког друштва „Обилић", г-ђе Вајан, г.г Цв. Јаковљевића. Мирка Роша и Воже Димитријевића. Чист приход наме њен је шкодовању талентована виолинисте Стевице Стојановића, коме је садашње Министарство Просвете и Црквених Послова ускратило сваку помоћ, јер је Циганин. У програму беху заступљени: Менделсон са Сопсег1>ом за гласовир, Славујем и Ше виним певањем за мешовитзбор, Хопин са В-гао11 ом ор. Всћехо за гласовир, Рубинштајн са сонатом, аш1ап1;е а11е§то бр. 18 за чело и гласовир, затим Гуно са серенадом у Еб Лиг-у заг баритон уз нратњу гласовира, Варламов са „Вихажу" за баритон и пратњу гласовира и Маринковаћ са „Ноздрав краљу", „Поток жубори" и „Молитвом" (ОВРШИЉЕ С!Е)

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Обожавањв царева. — Стари пароди на истоку најпре еу установили обичај : поштовати цареве као богове. У Мисиру, Птоломеј Епифан је најпре био тако поштован, н кин љегов стојао је у свима храмовима, и посио сс у време процесије заједпо с другим идолима. А кад је у Риму пао Јулије Дезар под ударцима иомгева своЈих иепријатеља, народ је установио за и> жртвепик па *) Ми смо имали иеко време „Академеко муаичко друштно", којо је неговало инвтрум. музику. Ади како им .је учитељ Сиобода умро, то су ти почеци слабим пдодом уродили. Из ових се познијс одвојио „Гудачки квартет" (вијолина I. и II, чело и вијола), који је наставио рад свога учитеља. Наше нородице слабо негују класичну музику, а ако се где и угнездила, не негују је по некој нарочитој системи век с брда ~с дола. Овде чини изузетак једна породица, а можда ће се још која наћи. С-