Звезда

БРОЈ !36

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 25 МАРТА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И уторником, четвртком и недељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕОЕЦ 1 ДИНАР ИЈШ 1 КРУНА Претилату иримају све иоште у Србији и иностранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

ПгЕТПЛАТУ ТРЕБА СЈ1АТИ Стеви М. ВесжииовиЛу ироф. Богословије НЕПЛАТгЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ Рукописи не враЋају се. УРЕДНИШТВО СЕ НАЈ1АЗИ: Кнезкев Споменик бр. 9.

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

У рвдник : а/апЛс ЛЛ. сВсс^шнс^и^

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

3 В Е 3 Д А им Да дивне, красне ноћи! — На небу зведе сјаје, И лахор нирка тих, Свет цео сном се крени, и сваки гласак стаје Сем људског жића дих. И месец небом плови, и зраке баца бледе К'о да је горе сам. Под липом седим. Моје у небо очи гледе, Будућност к'о да глгам. Лахор ми лице хлади. Заносно липи мири ; Опија мирис њен . . . Ал' гле сад звезда једна! Свој небом лет рашири И згасну, ал' у трен ! . . Ко да се скиде с неба, и летну земљи право, И на њој нађе гроб. То народ мисли : као утеко да је здраво С робије неки роб. 0, да паивне мисли ! Та зар тамница није Ведаима цео свет ! Зар црна земља у се не прима и не крије Толики живот клет ! Нису ли робље они што раде само другом, Трошећи снагу, моћ ? У живот тек што ступе са бедом патњом, тугом Већ у гроб треба поћ' ! Зар нису робље они чији, кад ишту хлеба, Куршуми угутпе глас ; Умирућ' небу глухом подижу молбу своју Да ишту, траже снас. ?

Куда да беже, куда ? На коју страиу света ? Свуд ропства чујеш јек . . . Не! — То ће бедно робље, те натње, ропства клета, Крв ослободит' тек. VIII—1896 г., Шабац . •(• К. Абрашевић.

САМСАР МИТКО - ВРАНИСЛАВ Т>. ЦВЕТКОВИИ - ВРАНА ***• (СВРШЕТАК) VII Шест година се отегло Лазино школовање, па никако да се сврши, Оно, ако ћемо право, има много и да се свршава — врло много ! ; ,Кад ћеш свршити ?" Пита чича Митко преко писама, „Још годину дана". Одговара Лаза. А године пролазе. То је чудно у природи: да године пролазе. И никоме да сине у главу, да измисли начин, да заустави године.... Дакле: године пролазе. Газда Митко, није више газда. Ваш као оно Бајрон што је „устао једнога дана и видео даје славан", тако је и газда Митко, устао једнога дана и видео: да није више газда. Нико није хтео да се упусти у испитивање: како се то десило. Зна се само: да је продао и кућу и магазу, па да је исплатио- дугове и да је још увек слао Лази за нгколовање. Још се зна: да Лаза има још много да учи и — више се ни шта не зна. Сад га више и не зову : газда, већ: „самсар Митко". То му је био нови занат. „Нека. ... Не мари. Пропатићу се мало, а Лаза ће све то да накнади А може да накнади. Гецимо : добије за секретара министарства, макар и треће класе. .,. Дабоме . : Седам.... Осам —