Звезда

Б гој 40

3 В Е

3 Д А

мушких; исиала је из кола, чије савршенотво није познала, а није никако у стању, да постигне друго коло, које се по свему битно разликује од ње! Највећи људски умови, говорећи о друштву помињу његово болесно стање и песимизам све више овлађује духовима данашњих мислилаца и песника; ако овако устраје биће двадесети век обележен у историји као болестан н т уовек ; који поред свег умног савршенства и напретка у душп своје душе крнје многе опасне бациле, које му трују и онакажују цео организам. Једна од тих бацила, и то чак врло важна, од које се временом рашчињавањем стварају многе друге нове, јесте н женско питање. Ми правимо огромну разлику између модерне жене, коју срећемо на позорници живота н домаћице Та разлика постоји заиста и не да се по рећи. Модерна жена није за породицу, она обраћа мало пажње својој деци и не зна им улити у душу здраву духовну хј. ану, а у трзавицама, којима се сваког дана без нужде излаже, ускоро је изневери снага, те постане до крајности нервозна и мрзовољна на цео свет и сваким се тренутком све више удаљује од средине, у којој је очекује за довољство и мир, и баца се место у загрљај брата или мужа у — вртлог нерасирављених друштвених питања. Ми остављамо лекарима, да они изрекну свој суд о томе, како на децу утиче цервозна раздражљивост материна, а ми ћемо се задовољити само тиме, да кажемо да би на свету било на сваки начин много мање зла, кад би свако деге имало добру и увиђавну матер којој на срцу лежи срећа њеног детета, те му с тога из најраније младости улива у душу најлепшу и најбољу науку, а не оставља га васпитању туђих људи од колевке до прве цигаре или дуге сукње. Шта бисмо могли одговорити двадесетом веку, кад би н.ас напао пребацивањима, да му нисмо дали нити оставили у иаслеђе добре мајке? Модерну жену и њен рад не може нико озбиљно узимати. Држимо, да треба да напоменемо још једну околност, коју данашњи нараштај лако испушта из вида, ма да би од самог почетка сваког свог рада, првим кораком у јавни живот, требало да о њој води озбиљан рачун и прида јој ону важ ност, који таква околност и заслужује. И ако се на сва уста у историји и правима тврди и доказује, да право песнице, право јачега , данас више не постоји, оно ипак постоји, али у другом смислу. Само је несница у свиленим рукавицама па се не осећа одмах тако јако њен удар, али њен удар и његове иоследице понављају се сваког часа у сваком дану и остаће дотле на светској историјској површини, докле траје људи и људ ског друштва. Овај је век толико материјалистички, да 1'е сваки упућен на самога себе, на своју снагу; и у колнко који човек има веКу моралну или физичку снагу, у толико ће даље отићи на свом иуту. Слабијн се безусловно, ако хоће да корачају кроз живот, морају ослањати на јаче, додајући овнма

нешто и од своје снаге ради бољег отпора против других, својих супарника Тако се корача унапред. (Наетавиће се)

ИОЗОРИШНА ХРОНИКА

Још неколико речи о реиертоару Некако се незгодно десило те нисам никако могао отићи да гледам „Скендербега." Беома жалим за тим, а ко зна да ли ће још који пут доћи на репсртоар. Скендербег је једна од најсимпатичнијих личности у целој Ванканској Историји, и ако је нисац имао иоле лаку руку, могао је од њега направити врло лепу и врло симпатичну драму То дело може чак бнти и препуно погрешака, с гледишта драмске уметности, на ипак да буде дооадљиво паметном човеку. Мени је овај комад од некуд у неколико познат (не могу да се опоменем: да ли слм га гледао у својој раној младости код какиог „путујућег друштва/' или сам где што о њему читао, илн ми је чагс неко нешто причао...) н оставио ми је пријатну уеномену, само је то и сувише -недовољно, да бих вам о њему могао овде говорити. Кад сам, дакле промашио представу, био сам ]ако онерасположен, а та се зловоља повећала још и тиме, што сам стављен у немогућност да наштшем ову моју недељну хронику, јер никаквог ваљаног комада у репетоару целе недеље није било Или тек ваљада нећете да вам говорим о „Микаду"? Замислите како је Унрава саставила позоришни репертоар зацелу недељу: „Птичар", „Роберт Ђаво," „Скендербег", „ДуплаПуница и „Микадо" или ти пак „један дан у Титипу!" Кад, дакле, човек иропусти „Скендербега", може остати код куће читаве недеље миран, али ако не ужива привилегију обична мирна грађанина, да може мирно седети , код своје куће и гледати свој посао," него је осуђен писати извештаје о позорпшним комадима из целе недеље, за недељни број, онда — онда му остаје да се грува у прса или да грди Управу због оваквог репертоара После дужег колебања и приличне унутрање борбе, ја сам изабрао ово друго. Желите, ли да вам казујем разлоге? Баталите ! знамо -бх Мојаће се грдња свести на једну врло малу и врло нросту констатацију, што смо јс, ако се не варам, учинили сви заједно, а то је: да Управа при склапању репертоара не располаже никаквим укусом, и да не зна шта радн, нити зна шта хоће. Извесни људи тврде да су докучили у неколико намере Управине, и веле да Управа зна шта хоће: хоће да остане где је. То је, по нашем мишљењу, веома лепа амбиција, која је п Мак Махона прославила, (ј'у вшз, ј'у гевЦ) па му је ускоре донела и маршалски шгап. Само то не испада сваком за руком. Неком донесе штап а неком батине.. .