Звезда

3 В Е

Стг. 327

снагу, с тога мора примити и најогорчеиију битку. Разнородно се привачи, једнородно се одбија у животу. Кад неко баци своју рукавицу другоме у лице. он мора бити спреман на то, да онај ту рукавицу дигне - прими борбу. Нема љутње! Да наведем само два примера. као слику света у маломе. Слнка је грозна и модерна би жена могла из самог посматрања те слике много нау чити, јер јој она показује контраст између салгона и правога света. Мислимо на оне страховите катастроФе: пожар у париском милосрдном базару и пропаст лађе „Воиг^о^пе". Оба пута после катастроФе чуле су се ужасне оптужбе против мушких, највеКа суровост им се приписивала и ударао жиг нечовечности страгнљивости и нискости с тога, што нису хтели да помогну дамама и да их спасу на рачун свог живота Ма да ни по коме закону морала не може жена захтевати, да неко остави своју главу, да би њену спасао, — инак жене протествују, што да тада страдају више исене но мушки, шго мушки нису галантно дозволили да их ватра мало испече, само да би даме изнеле своје главе. Две се саможивосги судариле, једна се другој не уклања с иута и — катастроФа је неизбежна. Молимо вас, метните руку на срце, па реците искрено, која је саможивост овде већа? У овим обема приликама показала се најбоље разлика између салона и живота и требало би да жене већ једном увиде ту разлику, те да не захтевају непрестано и немогуће или бар лакомислене ствари. Ми ни најмање не одобравамо грубу силу, али је разумемо. И ко сме тврдити, да у оба слу чаја не би било толике несреће, да су жене одр жале победу над мушкима, да су биле у надмоћности; зар би жене спасавале мушке ? Најзад можемо рећи, да оба примера не доказују много, али их ипак наведосмо само да покажемо разлику, о којој говорисмо, и у маломе, јер оба случаја здружена показују најужаснијим бојама борбу за оп станком. Слика је ужасна, али је живот то куд и камо више. (свршиће се) —^ ДРУШТВЕНА ХРО|ИКА

Концерат у В. Ж. Школи Прошле недеље у сали В. Ж. Школе наставнице с ученицама, а уз суделовање г-це Персме Вало?кићеве, приредиле су концерат који је по нрограму и егзекуцији тако значајан, да би био грех не упознати свет који се ингересује о вас нигању нашег нодмлатка — а надамо се ла и таквих има. Циљје нлемснит, идеја изврсна: ученице под упуством насгавница прнређују концерат па да с приходом заснују ђачку књижннцу. Интересу- |

јући се да видимо како се данашња младеж подиже, и да ли је срећнија у томе погледу од нас, које већ време гази, те да ли ћемо моћи с бољом надом на будућност да погледамо — отишли смо тамо с пуно жеље да колико год можемо, бар морално. помогнемо то лепо подузеће н да јавно нохвалимо све што видимо и чујемо лепога и доброга. Али дајемо часну реч да су нам сузе хтеле ударити од туге гледајући шта се све збива у једном највишем просветном заводу за васпитање српске деце и будућих српских домаћица. Ми се нисмо осећали код наше куће, у нашем стојном и многом српсхмм крви заливеном Београду, у месту где се сриски дише и осе11а ; већ негде у далеком, туђем и чудном свету. Ми нисмо гледали у наставницама она ср^ћна и поштовања достојна створења којима је новерено оно што нам је најдраже подмладак наш; ми нисмо ни по чему приметили да је њима једпна брига, једина, света и тешка дужност да наш женски подмладак одгајиље косовских осветника —- напајају српском душом, српском песмом и свирком, већ на иротив као да је сав труд уложен да се деца васпитавају не за Србију већ Бог вас пмтао за какав свет; једном речи онако како мпко у паметном свету не васпита своју децу и како се најмање смеју васпитати српска деца Можда се ко боји голих Фраза; можда ко верује да је оиакав говор ииспирација простог шовипизма или излив каквог темперамента, који у свему налази зло и свачему замера. Али нека се сваки умири и разувери. Бог нам је све док да непосгоји ни једио ни друго, а ево нрограма па нека сваки по души ценн и јавно каже: да ли је лепо, добро па чак н морално оно што смо тамо виделн и чули. 1. „0 ђачким књижницама", говори г-ђица Олга Гавриловићева наставница В. Ж. Школе. 2. „Херувика" од г-ђе Драге Ђ. Миловановпћа, - пева хор учеиица. 3. „Огрћеив !п (1ег IIо 1:ег\\-ек-оЛе 111)ас! 1", свирају на гласовпру у 4 руке... ученице. 4. „Ро1рошт1 раг Непгј 1Је1а1>е]Т", свирају на виолини н клавиру две ученице. 5. „Молитва" од Вебера и „Ђачка иесма" од Зајца, пева хор ученица. 6 „јРапШте аиг ип гЈхете ЛПетапс!", Беу 1>асћ, свира на клавиру... ученпца. 7. „V. ВеШпл Ј Моп1есс1не са ри1е1л оп\ег1;иге\ свпрају на гласовиру у 4 руке... ученице. 8. „Сплет српских мелодија" од Ј. Бовеса, свирају иа виолини (унисоно) 4 ученице. 9« „Ки1)та1",ет": ор 6. Тагап1;е11а, свира на клавиру... ученица. 10. „011,о - 8о1(1ап - 8тепас1е и , свира на виолини уз гласовир .. ученица. 11. Руска народна несма: „Соловеј", невају две ученнце. 12. „Уапа^оп« е! Еи^ие" ор. 1!. раг Ј. Ј. 1 Рас1егеУ81а; ,,Е1ис1е8" ор 25. Бгуге 1. 1. Сћорт;