Звезда

Број 47

3 В Е

з Д А

Стр. 375

уметничком израдом кинеског сребра, кад немамо желгеног злата. Госпођо, ја се морам журити Погледајте ме тим вашим очима, пружиге ми руку, ја вам се дубоко клањам ј д -тбжтЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Веома необичан материјал за иисање. — Оц како је иаиађена вештина писања, на до данас, служило се са најразноврснијим материјалом, те да се па п.ему пише, као: камење, дрва, метали, лишће од дрвећа, лике, животињске коже, артија и више које шта томе слидно. Ајги за вроме тридесетогодиши.ега рата, једаред је употребљен за писање материјал, са којим се извесно до тада још никада није пико служио, а то су ле1)а једног живог човека. Године 1645, славни шведски ђенерал Торетенсон, налазио се са својом војском у Чешкој, и гледагае да продре противу војске аустрискс; да би кретан.е напред било у исто време свуда, слао је он заповести својим пуковницима, који су са својим пуковима махом били далеко, али гласници и односиоци тих наредаба, пикад пису постигли свој циљ, због тога, што им је царска предстража одузимала та писма, или су иропадала од влаге или из других каквих узрока. Али напослетку морало се на сваки начин да се пошал,е једна важна вест; мудри Торетенсон дозва једпог од највештијих својих .људи, и иа његовим леђима исписаше шифре, и издаде му наредбу да хита да што пре стигне код пуковпика М. И све је ишло добро; тај човек преобучеп у сел.ачко одело прођс Чешку, и често је сретао царске трупе, које га пајпаж.љивије претресаше, али без успеха. У близини Прага опет се срете гласоноша са једном четом коњаника. .Но овај пут не претражише само џепове, ципеле п хаљине па чак и уста, пего га скидоше до кошуље, само да се добро увере, што му се у осталом и нре тога већ пеколико пута дешавало; али при овом последњем прсглсду, имађаше гласоиоша на леђима кошул>е велику рупу, коју му је иепрестагшм трљањем начинила торба коју је носио на леђима. Кроз ту рупу угледа један војник који га претресашо пиемена па кожи н.еговој, гледалп су да ма како протумаче та писмона, али бадава, ннсу могли. Напослетку, надаху сс да ће то постићи батинама па чак и мучељем гласоноше; али ни ои сам није знао шта значи, јер му пису поверили шифру. Војници одведоше свога заробљеника уПраг; п ту су га држали месецима у затвору, али нису инкако могли сазнати садржину писмена. Но ипак су били у добити, јер непрпјатељ пије могао чинити никакве употребе од намењеног му саопштсња. Драјфуе о Золи. ■ -■ Затоненик ћавол.сг острова толико је брижаи да сс бави у последн.е време студИрањем Золина правца. у роману. „Натуралистичиа је школа", вели ои, „т10д упливом Тепових литерарних доктрииа. А Зола је њсн највиђенцји застуииик. Он Нема у себи само дух Тенов, већ се чини, да јс прнмио у себе и делања

физиолога, заједно са Клодом Бериаром на челу. Теорија експерименталног романа је пајвећа погрешка, која се може замислити. Господин Зола никад не разликује опо, што спада у делокруг какве лабараторије и што спада у романски доживл.ај, где све промиче у глави пишчево.ј. С тога би се литерарне прстензије Золинс могле само осудити, Ја идем још да.ље! Сама психологија његових романа нијс тако дубока, јер док Зола хоће да пружи историска дата,, која ту немају места, он пренебрегава сву душевну страну: психологију. За његове маријонстске фигуре може се уопште рећи, да су то бестијс и луде. Али има пешто, што и Зола не може порећи, а то је фантазија; п.егови су романи песме, истина троме и грубе, али то су песме, чији су описи сјајни и живи. Дакле, да изведемо укупни закључак. Зола је писац,^ коме не достаје сиособности, да Да јединци живот, коме Не достаје психолошко осећање; али он има зато снагу за уобразиљу, има дара, да стави у сцене гомиле и масе и да да о стварима надживотнс визије и грандијозап арегсаа." —

ИЗ ПТАI [ФОРОВИ X КАРАКТЕРА И А Н Е Г Д 0 Т А „У отменом свету, говорио је Г..., виђао сам само ручкове без сваривања, вечсре без за довољства, разговоре без поверења, везе без прн јатељства, спавање без љубави". Рекох Г. Р..., шал 3 ивом мизантропу, који ми је нредставио једиога свога младога познаника: „Г)аш пријатељ не познаје друштво, и бапг ни о чему нема појма " — Да, рече он; а већ је тако тужан, као да зна све. Г. . говораше новодом министарскнх г .чу пости: „Да нема владе, у Француској се не би имали чему смејати". » •4МАТЕРИНО СРЦЕ - НОКУИ 1.ЕШ1 БИСЕР Опште је правило, од кога скоро никаквог изузетка нашао нисам: иајзиамепитији људи сппови су својнх матера, опи носе* на себи жиг материиог моралног бића. Мјсћк1е1. Кад би жена још више мана имала, него што јој се ирипИсује, је,1на добра, страна претегпуће све рђаве: материна љубав. I). Наек.