Звезда

Б гој 49

у земљи, а остало дво нису имале довољно куражи, а можда ни довољно убе1)си>а, да га захтевају и браие. Г. Јовановић је означио као највеће нротивнике Горњег Дома у Србији г.г. Гигу Гергаића и Др. М. Т>. Миловановића, па и то овог другог више као ипдат првом. Кад је се по доласку Напредне Владе мислило да ће се приступити промепи Устава, г. Герпшћ је у „Раду" штампао једпу своју критику на^установу Горљег Дома. Г. Слободан иалази да је та критика учинила веома велики упечатак и да је иублика сматрала после тога да је њоме Горњи Дом „суђен и осуђен". То тако велико дојство ни у колико није могао умањити одговор Др. Владана у „Отаџбипи", који г. Слободан крсти само „нестручним". Ми налазимо да је писац и сувише велику одговориост бацио на г. Гершића, показујући па њ, као па опога, који је створио струју иротив Горњег Дома. II о нашем мишљењу г. Гершић је тада био само нека врста правног реФерента за оне идеје, чији су иропагатори тада н раније били г. г. ГГетар Тодоровић, Др. Лаза Иачу, Мнта, ЦеИић, Драгиша Станојевић, и други не мање славни. борци за народпа права. Иопама, систем Горњег Дома није био компромитован толиком јачином напада (ох, пе !) колико слабошћу и млитавошћу одбраие. 0 овоме ћете се и сами моћи данас уверити, ако замислите ма какву ствар, добру и праведпу, поверену одбрани Др. Владана. На мах би она постала непопуларна и сви би се елементи груписали против тога. Довољно је да јодну ствар такви сииови бране, па да она за вечита времепа пропадне у јавном мњењу. Тако ;је било и у овом специјалном случају са Горњим Домом. Сва одговорност што је ово предузеће избацило лежи на нок. Пироћанцу. Кад је већ имао ту замисао, сам саставио пројект Устава, требао се он покренути и да га брани и заступа, а не да одбрану једне овако важне усТанове повери опсепарском таленту једног розервног лечника. Пироћанац са својим силним уделом и онаком спремом бн о.тако изашао на крај са својим противницима и у брзо показао свету праву. вродност овс установе. Али је то фаталпо да у Србији уиропасте пајбоље замисли, пе противници тих идеја, него саме присталице. Конзерватизам није уништен у Србији радикализмом — који би му био само благотворни балаис — него баш оним самима, који ТЈ)еба да су посиоци његови. Најоклатантнији Гфимер за то је данатшве време. Завршујући ове ретке ми понављамо: да без икаквих обзира на саму теорију о Горњем Дому, и на сматрања о њему на Западу, ми имамо јаке практичие разлоге, чисто, специјалпо српске, чак србијанске, да желпмо установу Горњег Дома. У детаљс разлагања и објашњења нећемо улазити да не би изгледали даиас смешни, толико је мало. вакат за ову врсту уставниас разговора, али морамо само то нагласити: да Горњи Дом нема циља у Србији да ограиичава радњу Доњег Дома, којајеиипаче на пулу сведена и која никад никог није женирала, иити је коме хаснила, нити штетила, него само да оргапизује н солидарпше „интелигенцију" у Србији, оиу интелигенцију, коју сваки воли да прави одговорном, за све што

се зло ради у Србији. Тако би се пречистили појмови и утврдиле бар пеке аксијоме; иагала би се ма какВа сталпа полазна тачка за даљи рад. Оида би и тек могли рачунати на иеку Скупштииу и надати се користи од њеног рада. Зато и треба сваки прави иројекат иародног преставништва да добро утуви ово: да без Горњег Дома у Србијп иеИе иикад бити ии Дои>ег Дома. Ово јс дело написано, и ако сувише збијепо, лепим и јасним стилом и ми га сваком човеку, који хоћо о политици да води рачупа, ирепоручујемо. И г. Ст. Протић јо у „Одјеку" симпатичио п са похвалиом искреношћу нриказао ову књижицу једним повећим чланком, али ш кога ипак провирује сујевераи сграх од самог назива ове установе. 8рес1а1ог.

МАТЕРИНО СРЦЕ - ПОК.У НЛ ј ЕГШ МИСЕ1' Звозде што лете на чсмал.ском свсту, то су молитве материпог срца, што Богу .тсжс. Н. С1). АпвеиЈег. 11од мајчипим срцом зачињс се живот дочији, иа материном срцу развија се, у материном срцу и из њега ваља да процвета. ЈиНе Вигоу Материно срце је иајлеише и најсигурније место синовљево, чак и кад седе власи понесе, — и свако у читавом свемиру има само једпо ј.едито тако срце. Ас1а1()ег1 .Један учитељ виши је ио до.стојаиству нег десет брамаиа, једап отац виши пег десет учитеЉа, а једпа једит.а мати вигаа нег десет очева па чак иего и цела земља. Ипдиска-, РЕПЕРТОАР 1ЈАРОДНОГА 11030141ШТА Субота, 8. маја: Шеиидба и удадба, гаал.пна игра у три чина, од Јовапа Ст. Поповића. — Лажа и џаралажа, гааљива игра у два чина, од Јовапа Ст. Поповића (Првџ иут). Недеља, 9. маја: Дневна предотава: Јеврејии из Пољске, драма у три чииа и иет слика, ианисали Еркмап — - НГатријан, превод с француског. — Вечерња представа: Лтичар, оцерета у три чина, од М. Веста и Л. Хелда. Музпка од Карла Делера.

Садржај: „Промена у урвдништву— „Ио&нп нааад и (аесма). — „Малерозан човек и . (свргшггак). — „Где аоморанџе зру" (наставакЈ. — „Наследсто" (свршетак). — „Књижевност". — и Материно срце и . — ЈГеаертоар Л. II" Влаонцк и заотуп, уркд. : От. м. ВврвлиновиЋ, — Парна Радикална Штамнарија —