Звезда

Б рој 51 » . „ ЗВИВ Д А С тр . 403

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. Љејкина

(НАСТАВАК) ТјХХУГТТ Са свим разочарана отпутовала је ГлаФира Семјоновна сутра дан из Венедије Пролазећи гондолом Сапа! вгапЛе, у правцу ка лгелЈезничкој станици, она је говорила: — Како је заносна та Венеција на сликама и у романима, а како је досадна и смрдљива у натури! — Пребијене паре не вреди, рече Коњурин — Окром што на води стоји... Иначе, зар ми је и то неки град, где часовник 24 сахата ноказује?! .. Николај Ивановић седи у гондоли па срачунава у бележнику расход путовања. — Ето, пребацили смо суму од 2500 рубаља, а јога нам треба прећи од Венеције до Беча и од Беча до Петрограда! говорио је он љутито. А то је све због куповине и рулета. Цео дућан којекаквих ствари вучемо за собом. ГлаФира га не слуша него наставља: — По опису Венеција се слави лепотицама; међутим, све што смо до сад видели, ни из далека нису лепе. Ето и синоћ на музици... Ни једне, ама ни једне не видим лепе. — Ја... Све нешто слабуњаво неугледно, потврђује Коњурин. А кад сам прошлога лета ишао у место рођења чудио сам се како угледне изгледају те иошехоњске снаше и девице. — Ех, Иване Кондратићу, ви сте тако гато .. рече ГлаФира, па се напући и настави: — А на музици на тргу .. По опису у романима, на пијаци св. Марка требао је бити цвет, тако рећи скоруп вишега друштва; ме!)у тим шта видимо? Какав свет ? — све собарице и „мамзеле'-. — Мора се признати: ружан је градић та Венеција! Ни коњака добра немају: нодносише нам неку киселицу свуд, у гостионици и по ре сторанама. — Ах, ви само о коњаку! — Та није само коњак. Узмите на пример вино. У Неапољу писмо дивно вино за пет Франака, а овде, јесте ли видели какво нам Асти донегае? И јога са 2 Франка скупље. И после какав ми је то град, где нема коња? Срамота!.. — Али, ја велим за иојезију, Иване Кондратићу, за појезију. — Нојезију ја писам учио, ГлаФиро Семјоновна, а гато се града тиче, он не вреди пажње, забадава гато је на води. Та вода се и у нас даје видеги на Галерном пристанигату, увек, кад је поплава... Ама, исто тако... Једно је само добро

било: не опљачкагае нас у гостионици; али и то једно добро као ни једно, Николај Ивановић затвори свој бележник и баци у џеп, па рече жени: — Да ниси свраћала у луврске трговине у Паризу и да ниси изгубила на рулетету у МонгеКарлу, - пут би нас стао јевтиније од 1800 рубаља. ГлаФира не рече ни речи мужу, већ настави даље •• А гондољери ? Чак у песми их певају. „Гондољер. гондољер млади". У свима се романима оиисују као развијени, лепи људи, са ватреним оком, које сажиже. А ево, осврните се, ногледајте, па ћете на крми видети право чудо с веслом у руци. Ружиији је од бразилијског мајмуна .. И не сећам се да сам видела бар једнога млада гондољера. Зар теби, дугаице, није све једно, био он млад или стар... примети на то Николај Ивановић. — Ах, гата ти разумега!.. Ти знага само на новчиће рачунати, обрецну се на њ жена, на се опет иусти с Коњурином у разговор: — И гле, како су прљави ти гондољери! Просто ђубре спада с њих, а осећају се све на бели лук, иа трулеж. . — Већ о томе и не вреди ни говорити! вели Коњурин. — Отоич, пре но гато ћемо сести у гон долу, изиђем ја најпре на пристанигате. И гата (;аде ти подлаци, ти гондољери? Са дна канала црпе блато, па отуд ваде острице, отварају их и прождиру. И да знате јоит, како ждеру ? Нисам се могао уздржати већ пл>унух, а један иодлац приђе и ионуди ми да и ја једем: изволте, вели, М У С ЈУ- ТФу! Међу тим. гондол^ер по навици иоказује здања крај којих пролажаху: — Ра1агго Т1еро1о - 2иссће11е .... РаЈакго Соп^агЈш... — И у опште ја не видех у овој Венецији ни једног лепог човека, рече ГлаФира Семјоновна --- Овдагањи ОФИцири немају никаква сгаса иду као пупавци. Николај Ивановић, заузет рачунима, не саслугаа у целини њихов разговор, него на мах рагаири руке и рече: — Не разумем, да се једна удата жена разабира за лепе официре! ГлаФира се само испречи на њ, али не одговори ни речи. У том стигогае жељезничкој станици. Неки просјак- гатапином привуче чун пристаништу н клањајући се сгаде нросити за ту услугу на макароне. Николај Ивановић исплати гондољера... Слегогае се носачи и стадогае извлачити из гондоле сандуке и ручни пртљаг, па их понеше у жељезничку станицу. — Како сад да узмемо карте, Глагаа? Ти си то ј01П у Петрограду забележила, иитао је жену Николај ИвановиК.