Звезда

Стр. 440 8 В Е К П И Т Кдит на другом сиоту нсће да се сдаин, На земљи чињаше тешке грехоне; Пек његоиа деда Гоепод »аборашг Као што су људи њргове стихове. „Редн шта је иово ?" — Све је старо сиуда. „Рецн бар шта бнло — оно, нди опо..." Пишта ие :>нам касти, сем ти да сн дуда, По и то ннје 110150 !

У Тн сн нола мидорд, а чнвнтар нола, Ти сн пола мудрац, а шонртља нола, Тн ен нола нодлаи,, ал' пе треба крити : Надамо се да ћеш нотпуп поддац битп.

С АВЕТ Кад комарци, бубе разне, Журналнста чптав рој, Почпу иујат 1 несме празпе Ие разми'шљај, др.уже мој, Ие расинај речи Фине Па њихову мудрост сву, Не тумачи мнсли њине Нит' логнко тражп ту. Нашто трошпт иразпе речп ? Срдигп се грех је тад ; Но замахпи н ирнгњечи Еииграмом сав тај гад!

АНЕКДОТЕ 0 ПУШКИНУ ♦ 0 Једаниут со сретне дадиља Пушкипова с царем Павдом п немаде кад скниутн каиу с дотиње главо. Цар је зато изгрди п сам скипе капу дотету с главе. оато' је Пушкин каснијо говорио да су њогови оДносп с двором заиочели за владе цара Павла, По псииту 1815. г. кад јо Иушкпн чптао своје „Усноменв* иред Державпном, - давао со у Лицеју- свечан обед. Мипистар нроснето честита оцу Нушкииопу уснехе његона сипа' п рече : Желио бих да вратпм вашега сииа ирози. — Оставпте га посииком! рече латрено на то Державин. ! 3 д а број 56 Кад јо Нуш-кин нрпи иут носетио Катењнна нружн му свој штап п рече; Дошао сам као Диоген Аптнстепу: пстуцн — ади и паучи ! — Учити ученога — значи: кварпти! одговори му Катењин. 1829 г. Пушкин је паписао песму „Деревин". Кнез 1>асиљчииов иоДпесе је цару Алексапдру. Цару се донадно иесма, иа рече кнезу: „наредите да се благодари Пушкнну за добра осећања, која ова иесма изазива". •V. Пушкииа су за љсгове спнграмс власти попреко поглодЈие. Иосле једне бде њега позове генерад-губериатор Милорадовић, п кад он дође, генерал иареди иолицајцу да оде с Пушкином у стан н да му започати спе хартије. - - Узалудио то иредузпмате, гроФе, рече му Пушкин. Тамо нећете наћи што тражнте. Боље је: зановодите, да ми даду леро н хартију, на да опде панншом". Мнлорадолић, проиоражеп том слободом п отнорепошћу свечано узвпкпу: То је каваљерскн! п стеже му руку, * 182(5. г. Иушкпн нодпесе споју драму: „Норнс Годуиов'1." Нонкопдорфу, 1пе'1>у иолпцпје, на иреглед. После некога промепа шоф пратн рукоипс Нушкпиу са.изнешћом, да је цар оназио у драми пека меота, која најире ваља избацптп. Пушкни одгонорн иа то : „жалим, што номам моћп да ирерађујем што сам јодном иапнсао". , На заузпмалво нрнјатеља, цар Никола! опростп Пушкниа прогонстна у Михаиловском. Чнм је дошао у Москву, спроведу песппка пред Цара. „Да сн био у Петрограду, да, ли бп учоствовао у четриаестом Доцомбру ?" упита га Цар, знајућп Пушкипово слободоумље н његопе везе са буитопиицнма од 11. децембра 1825. ,Нопзоставно, сви су мбји другови бидн ту, н-ја бнх морао учестноватп" одговорн слободпо песник. • ■ .■' ж Паљути се једиом прпдцком Цар Никода наПушкпна и отера га у Песарабију, а да бп га што нише казнио, пареди му да пзнрши проглед п ноднесе пзнештај о штети, коју су тамо екакавцп иочннплп. Пушкнп је добро схватпо сву нроинју Цареву н решн се да ,јо па свој начпн врати. Дође нз Песарабпје п но подиосп пикакнн нзвештај. А кад га иосле нзнеспог нремена окупише да то учини, оп узе табак хартијо п па. њему н.чписа само ово: Летели, лотеди., скакавцн мали, На надн; Седелп, седелп, на једи, На за тим одлетели.

ПОМЕН. Данас у II часова пре подне биЋе помен највеЂем руском песнику Пушкину у овд. Саборној Цркви.

Оним сс бројом замењује сутрашњи број.

Садрмај: „Александар СеруејевиК Пцшкин" (слџка). — ..На смрт Пушкинову■" (ивсма). — „Александар СеруејееиИ Лушкиџ" (5ао1р'ај>ија). - ,, (иесмаЈ. — „ Пуичсинови сџиси". - % .... •' (иссма). - „Еииграми". — „Анекдоге о Пџшкану". Вллсник и ЗАСТУП, УГЕД. : Ст. М. Веоелиновии. Париа Радикалиа Штамиагија —-