Звезда

о 14 Е 3 Д А

РАЗОРУЖАЊЕ

(НАСТАВАК) Много опаснијс од свију револуција — чак ми мислимо једино опасна ствар аа савремене државне управе и друштва јесте — анархизам, тероризам. Они су опасни због своје скривености; изволте наићи на траг каквога Казерија, Сомта или Салвадора. Највештија полиција може да не запази, најусрднија пажња може да ослаби за тренутак, најмања омашка, најситнија случајност — и десило се оно, што се не да поправити. ТТа како да се боримо са анархизмом ? — Очевидно војска ту не игра никакву улогу Погубити, сећи главе — није довољно. Терористе нигде не воле, па ипак се они но даду утаманити. Дакле, потребне су друге мере: проФилактичке, предупређујуће. Добро организована полиција, — то се разуме но себи; али не мање ако не више, важно је расположење друштва. Међугим у том погледу у наше доба ствар не стоји баш најбоље. Запето стање садашњих друштава верно очекивање рата, вечита мисао на рат, на сечу, на наоружање извесно трују друштвену агмосФеру. Тешко да ће се наћи научно или техничко нитање, о коме би говорили тако много, тако често и са таквнм одушевљењем, као о начинима за најсигурније, најбрже утамањивање људи. Може се помислити, да су људи крвожедни, као тигрови, и да је убијство за њих најнријатније прекраћивање времена; а у самој ствари нема ничега томе подобног; проналазач буди какве митраљезе, која избацује по 5000 метака за минут нли проналазач распрскавајуће материје, ко}а у тренутку ока разрушава целу крал>евину, може бити, да се не би решио ни маче да удави а камо ли да човека убије. Па ипак, он ради за убиства, заузет мишљу о убиству; та мисао гони савреме нога човека, не даје му мира и несумњиво утиче развратно на слабе, неморалне и озлојеђене људе. Лакомислени однос према животу човечјем, — ма и у самој речи, а не на делу — ето то трује садашњу атмосФеру. Има ствари које треба по штовати и речју и мислима: а то је човечји живот. Свака неправда може се исправити ма и до некле; само једно никад нико ничим неће попра вити: убиства. Давно је прекратила и преживела свој век хронична средњевековна сеча , но мисао о сечи живи и дејствује јаче но икад до сад. Потребан је нови принцип, преображај међународних односа, које ће да освежи политичку агмосФеру и на коренити начин измениги друштвено расположење или нарав И тако војске су слабе за борбу прогив те роризма, а стање „наоружанога мира" , вечно припремање за рат, вечно причање о убиствима

несумњиво нотпомажу његово развиће. Према томе разоружање у оваквим односима у најман.у руку повешће ка оснажењу мира и поретка у друпггву. Разуме се бесних или лудих људи биће и онда, кад су најбољи услови и кад је друпггво најрасположеније за мир, поштовање закона и власти. Али у таквом расположењу неће бити ме места за револуциони покрет. А то је, мора се признати врло важно. IV (ЈсеИпње дужности аре и сад. — Јесу ли страшни исоглави ? Ето то су сви главни аргументи у корист рата а против разоружања. Има их још нсколико, који долазе у други род и које ћемо ми један час пребројати. Ирво што се тиче војних врлина у опште, али има и специјалних војничких врлина: храброст, презирање смрти. „Човек треба да буде свиреп", и ту свирепост развија и учвршћује ратничко уживање. Ми не мислимо да те врлине у такој Форми како се оне појављују у рату, представљају доисга ма тпт > пријатно и жељено. То је застарела Форма, у роду ритерских оклопа време је да се остави у музеум. Савремена врлина служба идеалу, испуњавање своје дужности, не штедећи снагу а у потребном случају и жнвот. И несумњиво у том односу друштво уснева независно од рата. Ево малог примера. На крају 17. века, за време злогласне лондонске чуме, лекари и са њима на челу знаменити Сајдемхем, реФор матор медицине. разбегли су се из Лондона и посакривали се по безопасним буџацима, а кад је минула епидемија вратили су се без стида, као да ништа није ни било. И нико их није нсовао, сви су се саглашавали, да ,је „ближа кошуља, него хаљина*. Да ли се може сад тако што замислити ? У време последње колернчне епидемије било је два-три случаја бегства лекара од колере, али су на ту госноду пружали прсте! Овај мали пример иоказује да је осећање дужности куд и камо јаче у нате време него у старо. Не би било тешко да се ово илуструје. кад се претресе и сравни пређашња и садашња администрација, интелигенција, државна управа и т. д. У опште, појмови о идеалу, о дужности, о служби народу развили се и учврстили у наше време. Пређе су служили идолима а не идеалима. Подударно овоме мешају се и иојмови о врлинама. Некаквом трубадуру Блонделу за кога су сви појмови о дужности били сасредсређени у речима: „О КгсћагА о, топ гоП" Може бити да је и било потребно самопрегоревање у смислу слепе покорности но сад, то је са свим непотребно. (НАОТАВИЋЕ (ЛО)