Звезда

Број 61

3 В Е 3 Д А

Отр. 487

отаџбини пораз. Признаћете, да је то врло чудан патриотизам. А међу тим не може човек да изиђе из дилеме: победоносни рат развија шовинизам, народну сујету, уверење у сопствену величанственост особине које воде дремежу, застоју и китајизму. Само пораз може да пробуди енергију, сазнање својих мана и жељу да их се опростимо. Ако ]е тако, онда је за правог патриоту јасан избор. Он мора да жели, да његов народ буде бијен. У осталом, овде се ми враћамо аргументу, који је већ био аналисан: о корисним последицама којима су некада водили ратови. По неки од њих нпр. за ослобођење Италије, давали су народу могућност да почне самосталан жпвот, али ми уста.јемо безусловно против свију ратова, јер има могућности да се таква питања решавају путем међународног сноразума. Осим непосредних ресултата рата — убијање, непроизводност, разоравање — морају се узети у обзир и његове даље последице: атмосФера отро вана духом убиства о којој смо већ говорили и у којој ми лично видимо један од главних услова који потпомажу развитак анархизма; непријатељ ство и злоба народа, чему као јасан пример слу же садашња Немачка и Фраицуска. А шта би то имали да деле ова два нодједнако велика народа, која су се толико трудила за човечанетво у лицу својих мислилаца, песника, научењака, вештака. Но, они сто.је један против другог накосгрешени, готови да се ухвате у коштац, пуни узајамног негодовања злобе и страха. И све је то створио Франко-Пруски рат. 'За интелигентна човека, коме су драгоцени уснеси цивилизације, хуманости и свега што зближује и здружује људе - за таквог човека рат 1870. год. који је створио ноћницу („кошар", тежак сан) који ево већ 24 године притискује Европу, не може да представља ништа примамљиво. Ми не знамо да ли се Европа толико опаметнла, да се одрекне ратова Може бити, може и не бити У сваком случају сваки будући раг биће праћен све горим и горим резултатима у смислу тамањења људи, опустошења земаља и узајамне огорчености народа. Војске расту; у случају европског рата (који ће по свој прилици бити рат „тројеног савеза", противу „двојног") изићи ће у бој 8,000 О јО војника. Колико ће их се вратити неповређених? При најкраћем року рата, хекатомба ће бити чудовишна. Ми не узимамо у рачун увећавање процента погинулих и рањених, благодарећи усавршеном оружју. У опште се мисли, да ће бездимни барут, пушке малога калибра, сва могућа артиљериска усавршавања довести до максимума проливања крви и губитка у будућим ратовима. Али то се не може рећи са сигурошћу Онустошавајуће дејство новог оружја, може бити неутралисано кратким трајањем битке. Ствар ће се решавати за

пола сата, за сат, тако да у ресултату погинулих и рањених неће бити више но у пређашњим биткама, које су трајале по читав дан и више, У осталом тешко је предсказивати у овом случају, но ако се осврнемо на ратове за последња два сголећа, нећемо у њима приметити правилног расгења губитка у вези са усавршавањем срестава за утамањивање. Да наведемо неке нодатке из чланка немачког публицисте РолаФа, који се специја.лно бавио тим предметом. У рату коалиције против Лудвика XIV" губици су достизали: у бигци код СенеФа (1670 г.) где су се сукобили 50.00,0 Француза под командом Конде-а, еа 60.000 савезника под командом принца Оранског — 16 од сто за обе стране; у битци код Ентцхајма — 12 и по од сто за Французе, 8 од сто за Немцс; код Флеруса 6 од сто за Франпузе, 16 од сто за савезнике; код Стенкеркела и Нирвендела 13 п 16 од сто за обе стране. У рату око наслеђа шпанског престола (почетак XVIII века) губитци су се равнали : код Холштета — 25 од сто за обе стране; код Колана 17 од сто; код Рашиља 3—6 од сто (то је једна од најсјајнијих победа Малбо]>оа коју је одржао благодарећн вештој тактици); код Чурина 22 од сто за Французе, 11 од сто за савезнике, код Малплаке — 11 од сто за Французе и 20 од сто за савезнике. У рату Фридриха великог били су ови губитци: Код, Мелница 28°|, ва АустАајанце, 18"| 0 за „ Часлау 11 >, „• 14'јД , „ Хохенфридсбе|јга ? (врло миого) 8'| 2 ,, „ Соре 13'| а за Аустријанце, 16 ,. 9 У ј и У. 20 37 , ; 19 , •: 1'усе 33 „ „ Аустјшјанце. 20 „ „ савезиике 35 „ „ обе стране.

11 рус

Лаузица 7 Прага 20 Колина I 1!ја Лајтеиа Цорндорфа 40 Хохкцрха !' Кунерсдорфа 'Ј(ј Торгау 27

Битке, које су се десиле у занадним облаетима Пруске, имале су много мање губитака, 10 -17 од сто. Да нређемо на ратове велике револуције и прве империје, (иаставитш ок) —