Звезда

Б рој 64

3 В Е 3 Д А

С тр . 511

моје." И кад виде да се зидови тога храма подигоше, радонаше се и веселим срцем говораше: за оне, који тврдо у тебе верују, ову твоју цркву о Госноде, и ти пресвета Богородице, заштитнице живота мојег, овај храм, посвеКен твом светом имену, сједини са осталим светим, зборним и апостолским црквама. Онима који ће у њему обита. вати иодај благоверност, чистоту и целомудрене мисли; отклони од љих зле напасти које се нодигну на овај свети храм а даруј мир итинтину стаду твојему, чувајући државу благовернога крал>а српске земље. По свршетку храма она „испуни дом божији књигама и сосудима златним и сребрним, позлаћеним и окићеним бисером иконама окованим златом и светим моштима, завесама знатним и снабде га свима осталим потребама црквеним, које је тешко избројати. По том скупивши изабране калуђере (чрнце) постави власти игумне, начелнике и ђаконе, који ће држати храм овај, утврди опште житије и рече им : да се установљенога реда строго држе а пречасни игумани да раде бојећи се Бога и зановеди божијих. Цркве и многа изабрана-еела приложи овом светом месту; хрисовуље, на којима беху сви ови прилози, утврди својим потписом и д;Твши све што је потребно овоме храму рече: „сада ти сама, о нресвета моја владичице, испуни дом твој свети свакога задовољства." А при поласку из овог манастира у свој двор, у Брљце, тихим и благоразумним гласом рече: „братије и оци и чеда моја важљубљенаЈа нридите и послушајте мене и страху господњу научуви Дужно јест првоје бојати се Бога и њему угодна дела творити а мрска и лукава дела избегавати јер богоотац пророк Давид каже: „удржаше грднну и одејаше се ненравдоју и нечистотоју својеју и тем скончаше се и погибоше за безаконије своје," јер се Госиод грдњи противи а смернима даје благост. И од свеколикога богаства, које ви у овоме пресветоме дому држите, дарујте нештедно сиротињи, јер ко даје сиромаху узајмљује Богу." После овога краљица Јелена је живела у своме двору у Врњцима, где је и умрла Фебруара 1314 год. а сахрањена но жељи својој, у овој својој задужбини, манастиру Градцу, где јој се и данас, као што јс наноменуто, налази ћивот од мермера. Сам архиенископ Сава III је чинодејствовао при онелу а син је Милугин, својим рукама, спустио у ћи- ! вот. Други јој син краљ Драгутин због слабости и зиме није могао доћи на погреб. Онај други ћивот у овомс манастиру је ћивот њене ћерке, која је била удата за блгарског цара Михаила Асена, јер је и она пренета у овај манастир и ноложена у мермерни ћивот крај своје мајке. Доцније је народно памћење заборавило ко је у ћивоту иоред краљице Јелене а како је велнки црквени празник цар Константин и царица Јелена, празник у коме се помиње Јелена царица или краљица, то су нашу краљицу Јелену, основатељку овога манастира, помешали с грчком царицом Јеленом а други ћивот, следствено, дали цару Константину, јер се Јелена царица и Константин цар заједно славе. Сабор око овога манастира држи се о Великој Гоодојини. Оволика брига ове наше краљице Јелене за овај манастир, који је, више од два века, био уточиште и утеха убогима, раслабљенима, заслужује да потомство, кад ннје

раније бар сада, јер још није доцкан, сачува од потпуне нропасти овај диван споменик наше нрошлости. Недајмо да нашом немарношћу проиадају овакм споменици, речити еведоци наше славне прсшлости. Зидови су довољно јаки да носе кров, који би могао да се нанрави од грађе у ономе крају, и само цреп да се набави. Ево прилике за родољубе да себе овековече и да буду обновитељи храма „богоугоднеје и жизни ненорочнеје, благочестивије и христол>убивије госпожде нашеје, блаженеје Јелени монахије." (Израђено номоћу животоггаса, кчаљице Јелене од архиеп. Данила). Фебруара 1899 год. Врање » Ј, Ћ— Кр.

ЗАНИМ^БИВЕ СИТНИЦЕ Гвографска и космографска знања у време Дантеово. Доло, учени Талијан, прочитавши нажл>иво снис: „Божанствена Комедија" доказивао је, да је наука у време Дантеово имала већ извесних космограа>ских и геогра®ских знања, која су до данас остала неизмењена. Тако н. нр. знало се у доба Дантеово, да је месец главни проузроковач морске плиме и осеке; да је површина мора апсолутно равна; ду ностоји средсредна сила, која се и онда доказивала падањем тела на земљу; да је земља округла; да је већи део копна збијен северном полу земљином. Најпосле, било је у то време извесних нојмова о хемијеким елементима. Рааиоред аоро/јаја ао иериодима дапа и поГм. — Статистички Биро у Буенос Ајресу водио је тачне записке о рођењима и обележио је часове дана у које она долазе. Уиоређиван.ем нагомиланога материјала дошло се до неколиких интересних резултата. По ођаји најчешће бивају ноћу, т. ј. од 6 часова увече до 6 часова ујутру. Број деце рођене ноћу нодједнако се раснада на полове, т. ј. ноћу се роди толико женске деце, колико и мушке. У дан, број мушке деце расте и јако надмаша цифру женске деце. У ошпте, насеље тога града рађа више мушке, него женске деце. Првобитно ловачко оружје било је и сувише оскудно. Човек тада није имао ни лука, ни стреле, ни мреже, ни праћке; штап и камен беху му једина средства за лов. Џон Лебок, који се доста бавио овим нитањем нише, да је тешко веровати како је човек могао убијати дивљач, кад није имао скоро никаква оружја; али у исто време доказује, да су животиње првоблтног доба биле питомије и мање нодозриве ирема човеку, него што су данас. На островима ненасељеним све су животиње скоро питоме; н.ихово подозрење и смотреност расли су напоредо с-а развитком уметности у човека. Како је ловио првобитни човек, то се у неколико даје видети но лову данашњих дивљака. Он је по целе сате лежао у заседи и чекао животињу крај извора или речице; пливао испод водене површине и удисао ваздух на трску; легао на леђа где год на стени, са комадићем рибе у рукама и ту се претварао да спава, докле не би намамио себи јастреба или врану, па би их ту хватао. Као што да-