Звезда

С тр . 548

3 В Е

3 Д А

Б рој 69

ОЗБИД ј НЕ , научне ствари. Ха(рете 1 у хирко тсаутотг, ауаиг]то1 абгЛ<ро1, тА' к <:ј грш, Ха{ретг б хир10<; ^ууи^, р.У ]3^ (хгр^ате. Шд., РаЈго1. ^гаеса I. 49. 50. р. 821. студија РАДОЈА Ж. ДОНАНОВИЋА I. УВОД. Шта сад миелиш, драги читаоче, ако ти се у онште рентира да мисјшш ? Стала ти иамет само кад си иогледао у овакан наслов и одмах решпект нред човеком од науке. Е то ме је видиш искуство научило. До сад сам нричао нриче, а ти се тек осмехнеш са омаловажавањем и ко велшп, ајде да се мало одморим ио ручку од канделаријског рада (или ма ког другог), узмеш моју причу, дремаш, зеваш, читаш, док тек мој кукавнн спис не иотегне нљес о патос, а ти зарчеш као заклан. Пробудиш се и као оноиљан човек идеш на своју озоаљну дужносг, а на мепе мислиш као на каквог пајаца који те забавља. Е, видиш, драги мој. нећемо више на ту страну! Видео сам ја да ти цениш и ноштујеш само оно што ие разумеш и не читаш, или ако чигаш звојиш сс од досаде, и са страхоноштовањем мислиш на човека, унраво научннка , који је могао иисати такву научну ствар. И онда загато као не бих и ја сео на иисао тако ствари у којима Ке бити гри речи моје, а по хиљаду разних цитата грчких, латипских, енглеских, талијанских, санкритских, аранских, турских, Француских и каквих још не. И то онда неке читати ннко, а го се и тражи. Али ће сваки да види количину рада и да му се памет заврти као над каквим понором кад погледа грозу од скраћепих речи (као у каквом теФтеру) свију могућих старих и иових језика светских, а за тпм бројеве (стране листа и део књиге) на онда тек имена свију могућих научника. И онда ко може а да пе иоштује човека који студира те ствари и чак их иигае, а ми само погледамо на нам се кожа најежи. Дакле писаћу тако три године, а неће ме нико читати. И онда иде шанат од усга до уста како сам веома даровиг и износим веома оригиналне ногледе у науци. То тако мора да буде, јер кад се новеде реч у друштву о науци на дође ред и на мене оада ће се сваки један другог --сгидети да рече како иије читао ту и ту велику студију , већ сваки би рекао: — А... а... а.- а ! То је ванредпа сгвар. Вреди прочитати. Тај много обећава!... Јесте ли Ви читали? — Читао сам. Има врло дуооких мисли и ио гледа на науку. — Кажу да га и у Франнуској цене. И разговор се тако продужи. Тако се стекне у јавном мњењу високо мигаљење о мени. Кад то већ буде онда нека се и нађе ко гато ће видети да свз то није нигата, јер ће бити доцне. Нико после неће имати куражи да удари на човека од аукторитета. Вреди, браге, имати такта свуда на и у литератури. Ја сам се од ире чудио једном говорнику који се на извесном скуну диже и са пуно важности и достојанства, намргатен загражи реч. Нред седник му дозволи, а он започе декламујући: „Ссвај муњо, пуцајте громови Чрезмеријс потреса вас људско, Уилачте се брДа и долови Процвилите мравеж и пауци." Изговори ове речи јасним и громким гласом и онда од једном нреки (е говор дугом наузом гледајући иамргатено и достојанствепо око себе по слушаоцима. Нико ни да дине, очекујући завргаетак бурног говора, док говорник нроломи оиет ваздух узвиком: „Госходо\ (: Иоћута онет гледајући око себе и онда са свим умекгааним тоном додаде: „0 овој ствари би се могло јога дуго говорити, али како је време ручку ја иредлажем да се руш , јер и велики пророк и учитељ велики иарода свога (онет иење глас), иесник времена свога што своју буктињу високо носи и нуте нам озарава на стазама мрачним вели: „ Угеха је иомињати иретке иробитачно врлости се грејат , \ и Овај цитаг је изговорио пајјачим глаеом са иозитуром каквог трагичног јунака на нозорници а за тим мелахолично додаде: „Да, да, господо, ие заборавиге ни тела свога јер но речима Данила иророка.. (долази велики цитат) и г. д. Чудио сам се некад овоме, али сад видим да је то био његов говорнички такт. Хтео је одмах нрвом реченицом да Франира људе. Негде сам оиет читао снис неког Филолога који ночиње цитатом: ,. 7/ ранбукта се крв у жилама мојим, и разгорјеше се мисли као оган,! *' (После тога одмах) „л: пред е, велим, претвара се у ч\.. " и т. д. Један је оиет „млад даровит - ' човек био толико тактичан, да га је наше јавно мњење прогласило за великог ФилосоФа и ако још није ништа ианисао. Е, али тај је причао свкма и свакоме, где би год кога срео или ухватио, како је наииеао нун подрум философских списа па латинском и енглеском. „Ау, бре!... пуи иодрум научних дјела!... зачуди се човек и искриви цело лице од чуда и нрцча то чудовишге сваком живом. Ето тако сад „млади даровити" философ је прииремио земљиште и тугаирао иублику н еамо док се јави чиме а читалац пада од страха и номисли: „А, то је онај што је панисао иун нодрум!" и одмах реганект пред тако илодним паучником. Два нагаа нчелара онет разврзли некакве снорове о коганицама Па и то .није могло остати док госнода пчелари нису узгред у пчеларским расиравама уилели велике цигате из Горског Вијенца иа се мало по мало њихов спор о кошницама прегворио у неку, ко бојаги литерарну студију А то је све из ситнице иеигало.