Звезда

в'р. Т9

отиева једну песму и — умре. Такв се сврши тај комад исцеђен из једног романа. Ову жену хиинотише човек за нуних пет година, и она нигде не умре, него је хипнотише једна ФОтограФија-, и она нађе баш нред нама да издахне! Из тога и ничег више састоји се цео комад. Ни једне мисјш , ни једног карактера, никакве страсти, ништа у овом комаду нијв ни додирнуто, ни наговештено а камо ли обрађено. Сва су лица најбаналнији, већ на сто начина обра1;ени и у сто романа ијш водвиља ирежватани тииови. 11а зашто је Унрава онда дала овај комад још у ночетку сезоне ? Из простог разлога: да би насловну улогу играла Илијћка. А зашто се хтело да баш она игра ту улогу ? Е, ви ме и сувише питате... IIа цпак овај комад упућује човека на студирање ове вештине хипнотисања. Она може у извесним тренуцима, као што се то из „Трилби" види, врло корисно да послужи. Тако нанр. треба мој нријатељ Јанкода научи како се то хипнотишу Љ ј Д н , па просто да оде до Крсмановића или кога другог богатог човека, те да се само загледа у њ, и да му шане: „ја хоћу да ти издаш десет хиљада динара на име Фонда за уређивање „Звезде", — и онај човек лепо, без икакве љутње вади паре и шаље редакцији с лепим писмом. Шта више, кад после извесног времена понестане блага, а Јанку се досади ићи, он иросто пошаље своју Фотографију коме од оних намењених, а тај. само укрути очима и — рука сама иде к џепу, вади кључеве, отвара касу и броји банке. А најлепшеје што сутра дан не би ни знао да је тај издатак учинио. Славна вештина! За некога је ипак овај комад кобан, атоје за Управу. Оа ноказује да људи у Унрави, нарочито драматург немају никаква укуса. Они су јо"ш носледње сезоне дали потпуно доказа да тај посао не разуму, да су на те ноложаје дошли из других узрока а не по унугарњем нозиву, и да нису за места која заузимају. Не номажу ту никаквн цертиФикати, па ма били иеиотписивани свима члановима Фамилије. Та оценастоји. Само је до сада била извесна мала збрка. Држало се у публицп да највише смета и најниже с укусом стоји сам управник, на се већина погрешака товарило на његова леђа, и то је служило као олакшавна околност драматургу. Сад пак, кад је управник даиеко, а главни зановеднш; је др шатурга одборнпком, на се ипак на репертоару' у иочетку сезо Је иојавЈвује: „Трилби/ „Чмзмар и Вамиир", „Гвоздена Образина" и тд. — то нотнуно доказује да су та госнода сва но укусу на истом нивоу, и да ши треба сви да се чисте одатле. Они се можда још за неко време очистити неће, али то само значи, да ћенаше Позориште још за неко извесно време опадатп, док се не смил/је неко^ те га ове наиасги не ослободи и новери га Јвудима,, који га искрено в >ле, т. ј. самим глумцима. Глумци су ове представе чинили све што су м ј Г ли , али супоједине карикатуралне ситнице исквариле цео еФекат прр.ставе. Нпр.. как > је то јадио кад се у сликарском ате.ћеу у Паризу нојаве неки л>уди са изношеним ун ^Формама сри-

ских артиљериских оФицира без енолета или у нозеленелим од старости Фраковима! То су оне „ствари" о којима тако често читате у новинама Управине „најтоплије благодарности на дарежљивости ирилигачевој." А већ и да пе говорим о сензацпји коју је произвела она „Фиранга" што је треснула о главу оног малерозног г. Илијћа. Могли смо још тим случајем изгубити таквог уметника Представа је као опрема бедно изгледала. 8рес1а1 г. 8АН ИМЉИ13Е СИТ11111 |,Е — Боало н Шаиел беху иозвати једног дана на вечеру код Молијера. Ири вечери се тако храбро пило, да су им се већ главе почеле усијавати, те тако дођоше у разговору на такав један предмет, који је нотпуно доликовао таквом њиховом стању. Они ФилосоФОваху о несрећи и ништавилу човечјег живота. Једаи ће од њих поменути ири том изреку једног старог Грка: „Онај човек, који се није родио или онај, који ускоро носле рођења умре, јесте најсрећнији," и та их изрека толико занесе, да одмах донеше одлуку, да скачу у Сену. Дигоше се одмах и пођоше, па кад су били већ недалеко од Сене, Молијер ће приметити, да тако јуначко дело не би требало да буде у ноћној тами, већ да би то требадо да учине јавно дању. Ова друга двојица одмах увидеше, да Молијер имаправо. Шапел још додаде: „Да, то ћемо оставити до сутра, асад да се вратимо, те да попијемо заостало вино". Са даном дођоше и друге мисли, те онн нађоше за добро, да нотрпе још неко време несреће у животу. ——~^ - - РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА

Недел.а, 5. Септембра: Дневн, с 1 представа: Чизмар и вамаир, иозоришна игра у ари чина, с иевањем, написао Сигети, ирерадио Јован Ђорђевић. — Вечерња нредстава: Човек с гвоиденом образином, драма у пет чинова, иаиисали Фурније и Мајер, нревео А В. Поновић. Уторак, 7. сеитембра: Обмша, или три аобратииа драма у три чнаа, наиисао 18 59 годинс Атанасије Николнћ. (арви иут.Ј Среда, 8. сентембра: Обмана или три и< братима Четвртак, 9. септембр Шмров а таион, шала у три чина, написао Карло ЈХауФз, превео е немачког Мих Р. Поповић. Субота, II. септембра: Отгло, трагеднЈа у пет чанова, од Шексиира, превео Н. Н. НедеЈва, 12 септембра: Дневна нредстава: ЦршКа,петан, драма у пет чинова, написао Виктор Сежур, превод с Француског. — Вечерња представа: Скосиа лола позоришна игра у три чнна, с невањем, од Тота, нрерадио Стеван Дескажев. Музика од Јенка.. - , ,,Јг генан мјмс ^ (н<%а?аза){,\. — „Цон Жјан и .

Садржај : »Еуји аајји" (аесма\ — „ Свекрва" (свршгтак.) — / Ја,\ )вњ сх азсакг" (&зсм(,). „Позоришпа хроника—- „Зашмљизв сатнице и — ,,Реаертоар &1родно1 аозоримта"

В дасник : Ст. М. веселанови^, — Ш тампарија С вег . Н иколић,\ О б. Ве.1. Б р. 2. —уредиик Ј \. н со И. В •: зели шзаа.