Звезда

ВРОЈ 82

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 16 СЕПТЕМБРА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И четвртком и недељом

ЦЕН А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Претилату иримају г.ве иоште у Србији и ииостранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Прјвтплату треба слати : Уредништву ,,3везде и Кпежев Саоменик бр. 0,

ИЕИЛАИЕНА ИИСМА НЕ ПРИМА.ЈУ СЕ

Рукописи не враБају се. уредништво се НАЛАЗИ г Кнежев Сломеник бр. 9.

БРОЈ 1Г5 НР. ДИН.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 1С> пр . дин.

ЈА НЕ ТРЛЖИШ НИШТА — (-огепго б1ессћеШ —

Ја не тражим ништа, жеља више немам, Још од свију жеља само једна оста: Да те гледат могу — кад те љубит не смем Да се дивим теби... и то ми је доста Па не скрећи главе, не уклањај ока! Нек ти ноглед мало на мени почива, Јер тај зрачак његов мени добро чини, Мз мртвога санка, трже ме, откива. Када блажен нисам, дај да срећан будем. А срећан сам кад сам у твојој близини, Кад твој ваздух дишем и очи ти гледам, А јара ме биЈе из зеница њиних. Ти си сад уза ме, дах ме лако хвата Из чистих ти груди; али ми се чини, Као да те ипак са нимбусом светлим Гледам негде тамо, у илавој даљини. Крушевац, 13 V 99 г. Св. А. II. ««В-* У Д ОВИЦА — Пера С. Та ^етов I Станко Јанковнк дошао је, као обично, у подне из канцеларије, скинуо капут, краватну и огрлицу, попио две клековаче и сео да руча. Он је увек много јео н пио; био је здрав и јак, па му се то но свему познавало. Још за сголом почне да дрема, али се опат брани да не заспи, док не ишчачка зубе и иопуши још једну цигарету. Затим се, као обично, тромо диже иза стола и оде у спаваћу собу, вукући за собом неке отрцане „комочухе". Он је обично говорио, да иде мало да се одмори. Тај његов одмор није никад мање трајао од добра два часа, а неки пуг спава и цело по подне, кад у каацеларији нема шта да „ради". Тако и тога дана оде да се одмори и — не диже се више. Јадника ударила капља. Његова половина, Тана, сетила се тек пред саму вечеру, да се њезин муж још „одмара", па нође да га пробуди. У соби је био пријатан иолумрак, који је Станко удешавао по ручку, јер се у полумраку може боље да „мнсли",- Она диже завесу и дође до дивана на коме је њезин муж ле-

жао. Глава мује била заваљена у један крај дивана, остало тело било се испречило као каква клада на путу. Очи полуотворене сјале су као комад мутна стакла, лице модро као чивит, а вилице разјапљене као да је зинуо да му зуб ваде. — Тана се, у први мах, унлашила, али затим дође сасвим до њега, викну га гласно по имену и повуче за палац од ноге. Станко се није мицао, као да је баш нрава клада. Она тада, као оно глумице у каквој драми, поче дрхтати и паде на најближу Фотељу. Али се одмах диже, дође још једном до њега, опипа му било и иоче вриштати, као да је ко нече, или као да хоће, из окладе, кога да надвиче. Суседстсо се брзо стече око ње, поче је тешити оним стереотипним Фразама, које су обичне у тим приликама и Тана се утиша и ноче нремишљати коју ће кројачицу звати да јој скроји жалосно, црно рухо. Станков присни пријатељ, Пера, одмах је долетио и нонудио своје услуге уцвељеној супрузи. Она се, кроз сузе, благј осмејкивала, сти^ скајући пружену руку. Погреб је био сјајан, као што и приличи богату човеку и угледну чиновнику, у коме, као што се .један „беседник" изразио, 1уби држава један од најпоузданијих стубова „упршоћене" државне администрације. Тана и њезина нека рођака, Зорка, ишле су одмереним кораком за нокојниковим телом; с времена на време, брисале су очи црном марамом са белим цветићима и гледале ко је све био на н >гребу. Међ њима је ишао Пера, јер нису имале никог од свог рода, а не би било „лено", да саме жеиске иду за мртвачким колима. Кад је на гр бљу свећеник очитао последњу молитву, и када су гробари спустили тело у гробницу, онда су, Тана и Зорка, као што је и ред у тим приликрма, скочиле у гробницу, викале што их грло доноси и љубиле мртвачки сандук. Неки су их тешили, а неки су мпгали очима и смешкали се, као да су тиме хтели да кажу: „кукају за другим". Пера их је тешком муком одв оји) од сандука и иовео Колима, али сеТана још једном отрже, сиђе у гробницу, иоче љубити саНдук и надч у несвест. Неки накосницп веле, да се ^на зат-о но други пуг вратила, јер је првл пут заб )рави!а да то учини. ВрзЈ је попрскаше в )ДОм, она отвори очи, иоче се