Звезда

ВРОЈ 86

ВЕОГРАД, НЕДЕЉА 3 ОКТОБАР 1899

ГОД. Ш

и 3 л а 3 и четвртком и недељом

Ц Е II А за- 1 месец 1 динар или 1 круна

Притилату трева слати : Уредништву ,, Звезде'' Кпежев Саоменик бр. 9,

НЕПЛАЂЕНА ИИСМА не прпмају се

Преталату иримају све аоште у Србији и ииострапству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Рукописи не врабају се.

уредништво се налази : Кнежев Споменик бр. 9.

број 155 пр. дии.

Уредник : ЈАНКО М. ВСЕЛИ НОВИЋ.

број 1г> пр. дип.

51С ТКАН51Т ... На заравњу једном, по спрженој трави, У жу11кастом чкаљу, иокривене плесном, Развалине неке расејане леже : Ту их сунце летње немилосно желсе, Снег засипље зими у вејању бесном. За нас смртне људе то је било давно, Кад иа месту овом дизаше се дело Уметничке маште и несаних иоћи И надања многог: да ће тренут доћи, Када ће се мис'о остварити смело. Из темеља тврдог када ће се дићи Сводови и стубље непробојне снаге, Колонаде беле, танковите, нежне, И рељеФи чудни и статуе снежне, Нуне страсне дражи и љупкости благе. Оствари се дело, ал' време у току Нагризати стаде рукотвора чари... Уз сгубове беле сад се павит плете, Врх сводова палих совуљаге лете, И змије се легу сред развал«, стари'. И мени се чини све камење ово К'о надгробне плоче, као гроб до гроба. . Па се с тугом сећам нрших прошлих дана, И осећам ланце, боле наших рана, И с трепетом гледам наше ново доба! 24. септембра 1899. Београд. Божа С. НиколајепиЈ.

1х1"у:м^:р њида — бранковински На спахилуку Никољском, у јужној Угарској, влада примеран ред. А и како не би кад је спахија од ране зоре до мркла мрака иа ногама, све лично надгледа, за сваки посао он издајје наредбу. Вредан је и паметан човек никољски сиахија. У иет часова у јутру он је већ на дворишту одакле

се полази на носао. Слуге изводе коње у запрегу, а коњи као саливени, добро ухрањени, сија им се длака од добре неге и што су доброг соја, па подигравајући полазе на тежак посао орања. Гидрон рже кад угледа „Домну маре" — великог господина — и иружа главу к њему као да би хтео рећи : Теглићемо истина цео дан, али ти ћеш нам труд накнадити храном и негом. А спахија милује Османа па вели: Изорите ми данас десет хектара, довољно вас је за такав посао, на норед зоби до бићете и исецкане реие, деликатеса, је л' Жига? — па и овог помилује. — Надзорниче, јесу ли плугови како сам наредио, да секу земљу као сир ? Кшпа је довољно наквасила, нећу да ми се коњи врате изнурени, обраћа се Домпу маре надзорнику спахилука. — Све је у реду, милостиви господине, како сте изволели наредити, лаже надзорник иа викне слугама : На посао! А слуге све здрави и срчани људи, Словаци, утегли опанке, заиалили луле, на само подвикују : Хајд' Чардаш ! Мир Пишта! Хооо Бнска, ено је већ пребацила ногу преко штранге! Никољски спахија уме и да нађе добре слуге. Најрадије узима „Шловаке", јер осим нољских послова свакп од њих зна и ио какав занат, нарочито лимарски и стакларски, а махом су вични и изради дрвенарије, што је све потребно за спахилук. Кад му се ко од њих понуди у службу, најпре га одмери од пете до главе, да му види снагу и здравље, па га онда пита код кога је спахије нре служно? Ако зна да му је пређашљи господлр лака роба, да управља спахилуком по извештајима надзорника, одбије слугу с напоменом: да нема времена нривикавати га на посао. А ако је служио пре тога код спахије који се сам брине о своме добру, онда му зависи пријем у службу од времана колико се задржао код тога спахије. Плата му се зна: 60 Форината годишње у новцу, стан, огрев, осветлење и „депутат", и то је у храни — жита, кукуруза, соли и сланине. Али се свако на спахилуку зачудио, кад је никољски господар узео за шумара ГБицу Тројиловог, познатог лопова у свој околини! А тојебило овако: