Звезда

огр . 712

3 В Е

БР . 89

„зашто и ; у трећем реду на више, мало у десно „не дође и — ох ! „загито не дође ? и и т. д. Био сам срећан, срећан, срећан. Два дана сам нретурао све што је дотле било код ње на читању и био сам толико раздраган да сам ночео и сам са собом гласно да разговарам. што је једанпут правукло и мојега стрица, да ме запита: зпам ли ја ко се сам са собом разговара? Ал' шта је мени било стало до стрица и његових нримедаба! Она ме љуби. она трии због тога, она чезне за мном, злато моје — ја сам срећан, срећан, срећан! Колико сам је силније заволео од тог тренутка! Дивио сам се њеној оштроумности, и већ сам био сачинио четири акростиха, у којима су почетна слова давала оне подвучене реченице у мојим књигама: „она много трпи", ^чезнем за њим": Истога дана пред вече нрошетао сам небројено пута горе-доле њеном улицом и гледао је блажено и мило, добацивао „речите" погледе, и шаптао тихо у пролазу најслађе речи — како то већ и иааче бива код несмелих љубавника, као што сам ја Али кажем ја вама: и када разгледате књигу која је била код женске на читању разгледајте је још једанпут, стоти пут! Ево шта сам ја после тога нашао. У непрестану мучењу око дешифровања ових медених шарабатања, опазим ја, да сви ти лабави иотези нису без реда, без извесне нравплности ; имали су они неку нарочиту заједничку основу, заједничке црте, један тип; ишли већином у једном смислу, са извесном смишљеношћу у кривинама. Похватам најодређсније; загледам добро у њих и — ах, збогом злаћани снови моји!.,. Ох!... ох!.. ах!. . ах!. . Све једно и исто : неки дугачач, шиљат, много, много велики и нешто на среди грбав — нос. Познао сам га одмах — мој нос. Ст. М. Лукови!.. 1" МИЛОВАН Т. ЈАНКОКИЋ Нестаје старе горе, надају и заостали грмови. И оиет паде један грм. На ноћ између 8 и 9 тек. мес. даде Богу дух и замени земни живот животом светлости честита стариаа Милован Т. ЈанковиИ, Чист и неноколебљив карактер, човек без иараде, мушка част, истински либералан духом — богат и крепак, Србин и но рођењу и но души —* то је покојни Милован. Он је и на страницама наше новије историје уписао евоје име. Светло је то име. Велики догађај од 1858 год. чврсто је везан са овим старнном. Преко њега и тројице његових другова тада је проговорио Српски Народ: „На Милошу је царство!" И благослов божји сиђе на реч На-

рода и би тако.... Али ни од тада он није силазио са позорнице јавнога живота. Пролазио је кроз разне мбне ћудљиве судбине, јуначки је постојао и на најстрашаијем месту и удес му је д^носио час успехе, а час пад. Претрнео је многе горке, прегорке часове а био је и министром. Нок Чика — Милован бавио се и Српском Песмом. Сем више мањих несама он је написао и овећи сиев „Сраски Цар-Стјеиане, који је доживео два издања; брошуре: „Штаје чије? и , односно оснивања „Уједињење омладнне Српске" и ХоИе л бити ил' небити Сраства и , а у овогОдишњим „Вечерњим Новинама" штамиао је и низ нолемичних чланака о некојим пригодама из 1858 год., које се одликују критичком проценом и трезвеним иогледима. 11оследњи рад био му је она лепа песма „У сиомен аедесетогодишњице чика — Јовинога змајоваН ,а и , која је у „Звезди" штампана. Драга старино, лака ти била земља Србинова којој си искрено и нредано нослужио! *&&&& БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊЗШЕВНОСТИ Десехогодигаљнца. НаНикољ-дан ове године навршиће се равно десет година од када је угледао у Шапцу света први бр^ј Привредно витешкога листа „Витеза". Уредништво п сви сарадници тога иатриотско-стручног лнста, снремају се да за тај дан издаду свечаии број лиета — који је кроз ових десет година уређиван бесплатно. Умрлим сарадницима: Чеди А. Поповићу б. начелнику министарства Манојлу Ђорђевићу — Призренцу, Паати Пет. Куртовићу. б. иредседнику дриноеавскога Кола Јахача 1\нез Михаило, Војиславу Ј. Илићу б. сточном лекару, А.чекси Николићу б. трговцу нз Зајечара, Влади М. Јовановићу песнику из Шацца, ПрОки Кнежевићу бив. окр. начелнику, Јелени 1>л. Ми^ковића канетана бив. нредседници женског одбора Шумад. Кола Јахача, Марку Дероку б. сгочном лекару, Љубомиру Влад. Ђорђевићу б. ђаку VI рзЗреда гимназије, Димитрију Вучковићу б. окр. начелнику, Андреји Исајловићу б. апотекару, Петру Татићу б. адвокату, Милошу С, Милојевићу б. нрчдседаику Кола Јахача у Десковцу итд. итд. н тд. приредиће се том приликои н свечан иомен. У реченом свечаном броју Витеза изнеће се норед многих патриогских и поучнпх написа, још и тачнп статистични подаци о усиешиом деловању Витеза кроз минулу цеценију. -ЗО®) РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Четвртак, 14, октобра: Грбоња , драма у шест чинова, написали Анисе — Вуржоа и Пол Февал, нревод с Француског. Субота, 16. октобра: Јованка од Арка историска драма у иет чинова, с предигром написао Жозоф Фабр, нревео с Француског Душан Л. Ћокић. Музика од Дав. Јенка.

Садржај : „Доко/Ј", (песма^. — ,,Доаисник из касабе" (паставак ). — „ Из „Прол&них елшија" (аесмаЈ. — „ Јеленин муж и (каставак). „5еко". — „Мо/ н ос". — „ј- Милован Т. ЈанковиК". — „Велгшие из књижевпости". „Реаертоар народног аозоришта и .

В ласник : Ст. М. В еселиновиђ, — Ш гамп\рија С вег НиколиаА О б. В ен. Б р. 2. — уредник Јанко М. (З еселиновит,.