Звезда

ВРОЈ 100

БЕОГРАД НЕДЕУБА 21 НОВЕМБАР 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И четвртком и недељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕД 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Прегалату иримају с .ве иоште у Србији и иностранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Прктнлату трева слати : Уредништву „Звезде" Коларчева улица бр. 10.

НЕНЛАЂЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ Рукописи не врабају се. уредништво се налази : Коларчева улица бр. 10.

БРОЈ 115 НР. ДИН.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 1^5 11Р. ДИН.

МИЛОШ И МИ^ЛИЦА — СРПСКА НАРОДИА ПЕСМА —

Да што ми се на планип белеје: Ел је ише ел бело кови^е, Ел је овца од сгадо остала. Ел девојка бел дар расврљила? — Неје иње ни бело ковиље, Неје овца од стадо остала, Ни девојћа бел дар расврљила, Тиће су си бели манастири. У њи су си два млада младенца. Венчују се Милош и Милица. К'д си било у среду венчање, Навали се Милош на Милицу. Проговори Милица невеста : „Чујеш мене, Милоше јуначе „Да ли с'м ти јако омилела, „Ели те је дремка садолела 1 ?" Проговори Милош доб'р јунак: „Да, не1е ме дремка садолела, „Нити си ми јако омилела. „Устрели ме таја црна чума, „Устрели ме у тој клето срце, „Те не могу нође да ме држу „ Простете ми, куме и старојћо ! „Да си идем на моји дворови; „Изведете коња куЗ&^шша, „Потегнете до девет колана, „И десету ебришим тканицу, „И турете узду позлатену, „Ако могу дома да отидем". И звеше му коња кулашина. НЈ^ипасаше до деветколана, И десету ебршпим тканицу, И турише узду позлатену. Укачи се Милопге јуначе, Па отиде на своји дворови. Срете си га своја мила мајћа, Па говори Милошу јунаку: „Честит сипко честито ти љубе! „Ти честиго с њега да живујеш

!"

г ) обрвала.

пп

Проговори Милош доб'р јунак: „Честит, мајћо, кој с њега живује, „Мен честита таја црна земља, „Што чу скоро у њу да се здувам 1 ; „Теб' честити тија бели крст'к, „Што че при њег често да доодиш, ,.Да доодиш, цвејће да доносшп, „И по мен че ти све да поцрциш!-' Срете си га брат'к и сестрица, И они му текој честиташе: „Честит брале, честито тн љубе!" Проговара Милош доб'р јунак: „Мен честита таја црна земља, „Што чу у њу скоро да се зцувам, „А вам честпт тија бели крст'к, „Што че код њег често доодите, И св1 слзе чесго омивате!" Гој изрече иа од коња наде. Па притрча брат'к и сестрица, Завикаше 2 ), тужно заилакаше, Уносе га у ладни нодруми Прострше му свилено ћилимје. И он леже, с душу се растаји. Па ето ти од врата сватове, А они им порте 3 ) затварају. И ока си Милошева мајћа: „Надзад, надзад, ћитени сватове! „Што че мене слнце без месеца?" Проговара Милица невеста: „Молим ти се, моја стара мале, „Пуштете ме у ваши дворов , „Да си видим Милоша јунака. „И да узнем моје златне крпе, „Чу си идем на моји дворови, „Да си кажем моје старе мај^е". Пуштише ју, дојде до Милоша, Па обдари сви њојни сватове : Кума свога п девера свога. Па извади ножи позлатени, Убоде се у тој клето срце, _ Па и она паде код Милоша. Прабележио у Парогу М. Т. Станојеиик.

1) исгрулим, распадном се. закукаше. 3 ) врата П Ј Ог4ај.