Звезда

етр. 808 3 В Е

За]» ја нацртавгаи, како веле, чичаву галврију иортрета ве бих умео вацртати нортрет чистији, приличнији? Но да ли би он тада иснао вераи и типичан, пичам ја. Да ли би био ансорбовао у се и изразио гато опште целом том нојаву који се стао нојављивати код нас? Волохов није социјалист, није доктринар, није демократ. Он је радикал и кандидат за демогога: он са земљишта нразне теорије о безусловној негацији готов је нрећи на дело, и прешао би кад би се код нас демогогија могла изразити јасније и нрећи у дело т.ј. кад би код нас била могућна раширена нронаганда комунизма, интернационалан нодземан рад и т. д *) Он би и отишао на то нол^е да радн искрено ношто сам ја узео не авантуристу који се баца у вир да лови рибу у му гној води него — с његове тачке гледишта - честитога т. ј. искреног човека, с извесном снагом у карактеру, који није глун. И у том је услов за успех. Не хотимична лаж но његова рођена искрена заблуда само је могла доводити у заблуду Вјеру и друге. Варалицу би сви одједанпуг познали и напустили би га. Да сам томе додао пишчево расиоложење тада би и?и гаао не Волоховљев тин него слика мога личнога осећања, и све би нринало. 8ше па, то је закон објективнога стварања. Тако исто кад бнх ублажио овај нортрет да угодим младим гласовима, не би изигаао јунак тог нојава гато се дешавао пред очима свих нас. Он је веран стварности, или није. Ако је веран, то ја имам нраво и у том је сва заслуга нишчева, а носле остаје читаоцу да изводи из дела своје закључке. Сад долази главни согрив <1еНсН: како се могла заљубити у њега Вјера, онако ноносита, нежна, красна? Како је из честитоуа другатва могла отићи на оброиак, зближити се с таквом личногаћу? Чудноват укор! (наставиће се КЊИШЕВНОСТ —^Неколико речи о „Корннћанској невести." Као гато ј( иознато, Гетеова путовања но Игалији 1786 и 1790 год. имала су одсуднога утицаја на његово осећање и мишљење. Од тога времена он иочиње ићи другим савршенијим нравцем у поезији. Ј1епо италијанско небо; топло сунце: весео и безазлен живот: носматрање дела из класичких времена и читање Винкелмана, који је први схватио идеалну лепоту античких дела уметничких: — све је то удружено отворило шири видик на циљ уметности и прави задатак неснигатва овоме великоме немачкоме песнику, који је „од главе до пете ђеније и снага и моћ, срце нуно осећања, дух нун ватре и с орловским

*) Несрећои то се показало могућно донекле и ко I нас, како се то потврдило тада, г. ј. 1875 , када су били писани ови редови.

3 Д А _ вр. 161 крилима " Од тога лоба његови се умотвори махом одевају у класично облике и уживају у духу класицизма („Тасо," „Ефигенија," Римске елегије" и г. д.). Под тим утигцима ностала је и ова, једна од његових најдубљих песама, за коју чувепи немачки песник и критичар РудолФ Фон Готшал, вели: Гете је овп ј култ лепе чулности, која је код њега нотпуно језична, прославио још у једној балади, у којој се на мађијски и дирљив начин опева чежња за светом, у коме је та чулност оличена, и за веселим царством старе вере, — у „Коринћанској невести." Из сумрачја једнога доба, у коме борба старе и пове религије све духове обмотава сутоном мишљења и веровања, појављује се, као сабласт, ова мпла девојка с елегијом о срећи у љубави и животу, која је срећа жргвана новим олтарима. Ова је балада исто тако мач с двема оштрицама против хришћанских назора о свету као и Шилорови „Богови Грчке." Код оба песника бејаше њихово незнабогатво силовата реакција поетичне чулности нротив мрачних апстракција теоло лких и фиолософских ; само је Шил. р више наглагаавао етичну и нолнгичку страну класичнога света, а Гете — есгегичну и другатвену." В. С Ник.

БЕЛЕШКЕ ИЗ ^ЊИЖЕВНОСТИ —#План од Мостара. Овај нлан израђен је у Формату књиге, згодно за џен, гдје се налази карта пресавијена, у т-ухничкој изради са бојама, осим тога имаде гатампано: кратак оиис МостаЈ>а и његове околице, сви политички, војни и други јавни уреди, разни зчводи, друштва, г <авније трговине, особите знаменитосги Мостара и његове околице и г. д. Овај илан врло је подесан, а нарочито за оне, који ирви пут дођу у Мостар. -— Н,ијена 1 круна. РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Уторник. 23. новембра : Три Мцскнтара , драма у нет чинова, и дв: наес 1 слика, са енилогом, написа ш Александер Дима Отац и Август Маке. Четвртак, 25. новембра: Код Белог Коња, шаљива игра у три чина, с певањем, написали Оскар Блументал и Густав Каделбург, нревсо Мил. К. Савићевић. Субота, 27. новембра: Три Мускетара. Недеља, 28. новембра: Дневна нредстава: Париска сиротиња , драма у нет чинова, с иредигром, написалн Едуард Вризбар и Евжен Нис, иревео с Француског Милутип И. Сгојанови'1. — Вечерња предст<ша: Три Мускетара. -

Садржај : Коринпчмг.ка неве ,та" (песма). — „Дреаиека" (насгавак). — „Кокп''. , У заграји." — ,,Воље ика,\ неш никад' (наетавак!^ — „Књижевност— , Белешке њ: књпжевности". — „Репертоар народног аозорџшта 1 '.

Власник: (Јт. М. Песклиновић - Штамцарија Свет Николића Об Вен. Вр. 2. — уредник Јанко М. Веселиновић.