Звезда

СТАРИ МАЧ У пламену, што ми душу жари, Често сањам један замак стари. Развалина. Чврсте куле пале Разривена врата и мазгале, И од свега што је некад било Још се држи само једно крило. Ал' то крило што још пало није Мач некакви у прашини крије : Скрхан балчак, рђа са свих страна, Оштрица му љуто искрзана. Ја га знадем. У времена давна Он је био уз витеза славна, Као муња светом је се вио А где падне ту је громом био. А сад опет ноћ кад сађе мека Из даљине заори се звека Звечи, јечи као јаук прави И крај мача роб се неки јави, И ту стане. Он је мрк и свео, А спутан је у окове цео, Руке скршта преко голих груди, И по мачу мрачним гледом блуди... Ноћца броди. Ту је светло доба, Кличе пет'о и нестаде роба, Сину зора од пурпура чиста, А на мачу једна суза блиста. Мнлорад Ј. Митровић.