Звезда

3 В Е 3 Д А

5

Ништа, Прође равна година. Удаде се наша Јела у добар дом, али инокосан. Никог у кући до Миће и ље. Само што је Мићо био 'нако некако, не личи на друге. Оно истина радник друга му нема, бољи од свију нас, козбаша, па то ти је !.... Па на доколиц^ што ти је заао прича и 'нако шале, то нема. А што је јак пусник био, то ви се не може казати. Приђе церићу ко детиња бутина па викне : — Дај паклић од гроша ! Ми већ знамо шта ће. Скупиио грош па бацимо на траву. Док тренули, церић ка' да није пи био. Ако ћеш из корена, ако ћеш по среди, ђе волиш ту ће и пући... Али све то^ како се ожени, бн и прође. Пазио је ону Јелицу, још девојком, ко двије очи у глави Луд, па то ви је. А она баш 'наког и тражила. Кад се венчаше она узе да командира и њим и кућом. Бојао се ље као жаве ватре. Она га туче, а он заурла па се буса у прси, мислиш сикиром у бачву, па плаче к'о киша. А мог'о је, слободно, вала, да је дигпе на малом прсту. Таки ти је човек. Кажу, чим осети жену, он изгуби силу. Ја вала нисам проб'о, ал' џаба му!... Елем, тако ти Јелица и Мићо све из дапа у дан, час добро час зжо, док се не замиловаше она и наш ћато, па поеле већ — не питај... А што нам је ћато био, у земљи га нема. Кад је министер у наше село долазио, (био па Киселој Води, оа вели: дај да пређем у Букуљу, да видим како је тамо) он све са нашим ћатом, а мипистерка већ не одваја очију од љега, па га све шша по џемадану, па пита: по што је и ко је шио? Рекла му, кажу, да је мог'о још три динара од терзије окрљити. што је био џемадап у нашега ћате — ух, и сад ме мрави подилазе, кад се сетим. Кад га пусник прекрстн преко груди па потпаше пасом, што је „у левле" ткан, па везен, па одозго срмали јелек. . А са груди Боже 'прости, жешће сија, но петракиљ нашег појке, што му приложио Јово Катанић и платио 10 жутих минаца. Е од тог џемедана полудише вала све наше цуре, па и младе. Кад је свечаник поломише се, ватајући се до ћате у коло. А он, белеј, накриви