Звезда

122

Е 3 Д А

придог к историји српске цркве у варажданском ђенералату. Језик јс леп, а излагање јасно. Дг.ла за иозориште. — За награду коју је Управа Народнога Цозоришта у Веограду расписала 9. марта пр, год. конкурисало је тринаест дела. По прегледу тшс дчла Управа је нашла ла ни једао не може бити паграђено. Осталих дванаест немају тражене књижевне ир 'Дности, а драма Тако је Морало биши, и ако у том погледу заслужује награду, нвје награђена једино зато, што не даје једну целу вечерњу представу од два и иј до три сахата, као што је у стечају нарочито условљено. Еу и за лирску драму Љиљан и Оморша и комедију Обичан човек Управа је нашла да због релативно добре обраде могу бити представл,ене, па је зато и одлучала да понуди иисцима ових дела, као и писцу драмо Тако је морало биши, да им се та дела представ.г.ају под обичним условима за оригинале. Као што се накнадно утврдило сва ова три комада паисао је Бранислав Т>. НушиИ. С приватне стране дознадосмо да би се и слика из херцеговачког живота под насловои „Покајница" могла представљати, кад би је писац поиравио Ово је дело написао Свешозар ЋоровиИ. — У Сремским Кардсвцима, у Српској ман. штамиарији штамоана је пре неколико дана кљига: Његова евешост иатријарх ериеки Георгијс БранковиМ и сриска иросвеша. У кшизи је пред текстом и лик патријархов. Кн.игу је написао проф. г БоЈ.];е Магарашеви!., и у њој се хвали патријархово заузимаље за српску просвету и помињу његови прилози на српске школе, кшиге и уметност. Оно што се највише у овој књизи истиче то је њен потпуно некњижеванстил, гломазнс свакодневнереченице, сухе и без икакве лепоте, као какзе судеке пресуде или полициеки уви^аји. Понека реченица нема логичнс и грамат. целипе. Цитирамо с?ж>

један пасус: „Поеледица тога договора беше решење, да се о манаетирском трошку, подигне зграда 8а четрдесет сиромашних ученика из — свију дијецева митрополије карловачке, у коју ће као допуну Стратимировићеву „благодјејању", за које ее слободно рећи може, да је куд и камо уређеније него што је било а тои смо сведоци ми, који смо га познавали у прошлости, и који га познајсмо и у садашњости." Ако рад патријархов доиста заслужује похвалу, то је требало лепо рећи, јер из ових реченица тешко се може испливати до краја, да би се могао створити какав закл.учак. Ко буде имао храброети да прочита, требаће му времена да одахне, а џаба ти и похвала патријарху и мишљење о просвети. Занимљиве ириче и белсшке из живота знамениишх Срба. Скуиио их Др. Илија ОгњановиИ. Загрео, сриска итшмиарија, 1900. г. Многе од ових анегдота веК су шгампане; неае нвсу од аутора ове књиге, већ од других пиеаца; има их сасвим безначајних, па се и неке односе на људе који немају много заслуга. Ипак, крај свега тога, ова књига заслужује пажњу читалачку. Није баш поувдано да ли еу еве оне праче истините; али оне за које не постоји сумња бацају доиста вешто светлости на карактер, темаераменат, наклоности и рад наших књижевних, научних и политичких првака, који су помрли, те већ ирипадају историји. Из Летописа Матице Српске одштампана је расправа С. Н. Томи&а „0 књижеваом и научаом раду Пав. ЈосиФа ШаФарика. Литерарно-историски преглед". Ова је расправа продужење студије о животу и раду ШаФарикову, коју је почео у Летопису погс. Ђ. С. Ђорђевић. Тлас Срп. Кр. АкаОемије, ТјУШ. други разред 37. Београд, 1900. стр.