Звезда

8

се под Паун-стијене сусрео са Миленком Рогоњом; ови ћерао пуна кола сена, па ни тамо ни амо. ВичвЈ вели господин каиетан, псује а Рогоња и 'нако луд, па се прави још луђиТамо, амо па се капетан скине, а пандур испрегне коње, па и коње и кола ољус у Букуљу, те Рогоња проведе кола, па онда попну капетана... И, браћо, што се од то доба поаеи Рогоња, не смеш му 'волико рећи; о'ма он: шта ти, оваки онаки, кад и сам капетан испред мене скаче у Букуљу. Ето, тако ви је то место, а више њега изникле три велике стијене свака је, вала, десет пута већа од наше цркве. То ви је Науп стијена. По њој расте слатка папрат, а у њој спавају слијепи мишеви из целог Качера и Јасенице... Нећете ми веровати: добио сам сто — јок, слагао сам — педесет. . тријес' вала, јесам, пари чарапа, што сам вадио нашим ђевојкама и удовицама те слепаће из стијења.... а јесам, вала, и но некој снаши.... их, Јана Маричића, кад би знао Јован, би јој пресело, ал' зна мене све наше женскиње: неће Кезун прословити па да га пеку.,.. Ко, ја зар, хм. .. Ене де, ја и заборавио да вам причам о Мићу.. . Казо сам већ како се Мићо накитио па дош'о до Паунетијене. Иде ти.он тако, мој брате, и све нешто прича ; пред њим се пут чисто бијеш, а месец озгор грије ка' и сунце. Тако ти он кривеља и броји, док не дође баш спрам стијења; кад тамо, има шта виђети: на сред пута онај нечастиви, буди Бог с нама, чучио ка' куче, подвио реп, па мрда њим по арагпини, а избекељио језичину ка' рука — да цркнеш од стра, па то ти је !... Ал' Мићо ни абера .. Накитио се они ђидо, на правце на њега... Бекељи се она поган, о кризи се, о носкакује — триста које каки, к'о што већ он уме... А Мићо се загледо у њега па иде и говори : — Оћеш, бре, да се по'рвемо!... Оди ако смеш. . да ти пребројим кошчице на ртењачи.... А опи шебек то једва дочека, па труп пред Мића. Подави репину, па чучи. А Мићо ти напред, па му стаде на реа, а рукама у'вати за рогове. . Ја куку ли си мајко моја, да