Звезда

148

3 В Е 3 Д А

златним прстењем и ланцима, и, не сагињући се, штапом огкрива рањенике, прегледа их и пита танким гласом кроз нос: — Сто цан'м, сто тој, а ? А сел^аци јаучу, вију се и крвљу из рана шарају калдрму Навише, изнад угнутих, старих кровова и багпта, диже се велико, л<уто здање, окружно начелство, у чијем дворишту по калдрми обраслој травом и испод од скора посађених багренова, лешкаре у гомилама сељаци и чекају да их позову у „заседаније." На ниже и на више чаршија је. Дућани високи, уски, час збијени, час растаил.ени каквом запарложеном баштом, ограђеном тарабама, испод које се провлаче пси те јуре коп.е или краве што по башти пасу. Долазите у подне. Врућина. Ни1 де никога. Само с.у пуне касапнице и ћебабџпнице кроз чије се прозоре, улепљене парчадима меса, крвљу и убивеним мувама ништа не види. Можда ћете видети пред „Касином 1 како лупа тобош, про. . давајући ствари за дугове, које леже разбацане чак до на сред чаршије. Тада ће из пекарнице испасти газда Јован с парчетом печене главе. Шешир набио на счи, цигару у устима и испршеп, црвен, натучен снагом и онако мален, .иде брзо, ситно. Нролази поред лицитације, добаци своју цену, понуди чиновника месом од печене главе и брзо се удаљава у свој дућан тврдо уверен, да ћс па тг.ему остати Лицитација. Или, можда ћете бити срећни да видите највећег „газду" како после ручка иде полако, погпут, великим, одмереним кораком. Једпу руку подвукао испод капута па леђима, а другом се шиба прутићем по панталонама и звера, гледа на све стране, тражи камен, грудву креча, изваље и колац, коју трулу греду, да то понесе, одвуче и убаци у своја дворишта. Н тако, скупл.ајући С1 -е што му падне шака, полако поред зида оде код своје неке кирајџике, подводачице, да види да ли му је довела што ново... И после, остало? Остале газде, богаташе што се обогатише од турске пљачке и зеленашлука, и још: блуд! —^Ио доста ! Нашта ово? Све је ово тако сирово, масно! Пећу то... Старо, старо ми